Ganesha, luda priča! Ostala sam bez daha kad sam počela čitati da si odlučila roditi doma...F A N T A S T I Č N O!<
>To je moja velika želja i možda s drugom bebom...tko zna?<
>A muž ti je super, super!! <
>A kad čujem da daju drip kad je grlić otvoren 9 cm. Pa to je .<
>Ako ti se da napiši nam kako si se odlučila roditi doma...<
>Pozdrav Tinu od Eme. <i></i>
Sada je: 27 srp 2026, 12:02.
Tin
Moderator/ica: Diami
8 post(ov)a
• Stranica: 1/1.
Re: Tin
Postao/la dunja » 30 svi 2003, 23:42
Ganesha svaka ti čast i na hra
osti da to obaviš doma i na tome što si rodila tako velikog dečka. tebi, <i></i>
osti da to obaviš doma i na tome što si rodila tako velikog dečka. tebi, <i></i>
“We all have two lives. The second one starts when we realize that we only have one.”
Tom Hiddleston
Tom Hiddleston
-
dunja - most
- Postovi: 29566
- Pridružen/a: 17 tra 2003, 23:24
Re: Tin
Postao/la Ganesha » 31 svi 2003, 18:03
Naša prva zamisao je bila porod u vodi u Postojni, tada sam bila sakupila sve informacije u vezi toga, dobila sam i video kazetu, u međuvremenu sam bila pročitala knjigu Žensko tijelo, ženska mudrost, gdje se spominje porod doma uz asistenciju babice, ali isto tako i primjer neasistiranog poroda. i tako sam opet počela skupljati sve informacije o porodu doma uz babicu, nažalost, nakon nekog vremena traženja i traženja, zaključili smo da toga nažalost u Zagrebu, a i općenito u Hrvatskoj nema. U to vrijeme otkrila sam stranice http://www.hipno.net i kada sam otkrila tekstove koji se tiču poroda doma, neasistiranog, jednostavno me ponukalo da dođem u kontakt s osobom čija je stranica, to je jedna prekrasna djevojka, kojoj opet zahvaljujem na svem trudu i svim knjigama koje mi poslala i na silnoj podršci koju sam imala.<
>Slijedeći poduhvat je bio razgovor s mužem, kad je sve to prošlo, on mi je priznao da mu je moj prijedlog bio čudan, ali kad je pročitao sve te knjige rekao da je bi ipak da rodim doma. Tako da sam u potpunosti imala njegovu podršku. I zaista smo se pripremili skroz za porod doma, nabavili najlon za pod i krevet, nabavili stare plahte, škarice za pupčanu vrpcu, i iako to zvuči ludo, zaista se nismo bojali, bilo smo 100 % sigurni u našu odluku, našli smo pedijatra koji bi došao doma kad bi se beba rodila, da ne moramo ići u bolnicu, imali smo knjigu u kojoj su opisane sve nepredvidive situacije koje se mogu dogoditi, a koje kako piše u knjizi, može riješiti i osmogodišnjak.<
>otišli smo na zadnji UZV da potvrdimo da se beba skroz okrenula, i tada nam je ginić rekao da će beba biti preko 4 kg.<
>i sve je bilo spremno, no međutim, bebač je ipak odlučio da će se roditi u bolnici. Tin, 21. 10. 2002. Vaga/Škorpion<i></i>
>Slijedeći poduhvat je bio razgovor s mužem, kad je sve to prošlo, on mi je priznao da mu je moj prijedlog bio čudan, ali kad je pročitao sve te knjige rekao da je bi ipak da rodim doma. Tako da sam u potpunosti imala njegovu podršku. I zaista smo se pripremili skroz za porod doma, nabavili najlon za pod i krevet, nabavili stare plahte, škarice za pupčanu vrpcu, i iako to zvuči ludo, zaista se nismo bojali, bilo smo 100 % sigurni u našu odluku, našli smo pedijatra koji bi došao doma kad bi se beba rodila, da ne moramo ići u bolnicu, imali smo knjigu u kojoj su opisane sve nepredvidive situacije koje se mogu dogoditi, a koje kako piše u knjizi, može riješiti i osmogodišnjak.<
>otišli smo na zadnji UZV da potvrdimo da se beba skroz okrenula, i tada nam je ginić rekao da će beba biti preko 4 kg.<
>i sve je bilo spremno, no međutim, bebač je ipak odlučio da će se roditi u bolnici. Tin, 21. 10. 2002. Vaga/Škorpion<i></i>
- Ganesha
- Samo sam naišla
- Postovi: 16
- Pridružen/a: 07 svi 2002, 09:50
Re: Tin
Postao/la iris » 18 lip 2003, 07:13
vauuuu - iznimna hra
ost - ja se nikad ne bih usudila roditi kod kuće a mislim da je to prekrasno. i još roditi tako velikog krasnog dečka !<
>puno pusa od nas - ja sam vec bila tamo kad si rodila ali drugarica carica je odlučila pričekati veče da mi se pridruži . <
><
><i></i>
ost - ja se nikad ne bih usudila roditi kod kuće a mislim da je to prekrasno. i još roditi tako velikog krasnog dečka !<
>puno pusa od nas - ja sam vec bila tamo kad si rodila ali drugarica carica je odlučila pričekati veče da mi se pridruži . <
><
><i></i>
L. Jesenarka 2002.
V. Zmajica 2004.
V. Zmajica 2004.
-
iris - slavonska gazela
- Postovi: 5986
- Pridružen/a: 04 vel 2003, 13:24
Tin
Postao/la Ganesha » 05 lip 2005, 23:12
Nedjelja ujutro, 20. 10. 2002. godine. Idemo na plac, moj dragi i ja, uobičajeno, kao i svaki vikend. Spuštajući se po stepenicama osjetila sam lagano štrecanje. Nije dugo trajalo. Od 4. mjeseca trudnoće pripremali smo za porod kod kuće. Veselili smo se prirodnom porodu, jer nakon tolikih priprema, čitanja, skupljanja informacija, bili smo toliko sigurni u sebe da će porod biti kod kuće, ali ono što nismo znali da će prst sudbine odrediti drugačije.<
>Tokom dana sam osjećala štrecanja tu i tamo, ništa strašno, sve podnošljivo. Prošlo jutro, došlo popodne, stigla večer, 18 sati, bolovi su se pojačali, još uvijek podnošljivo. Sve smo pripremili, u kupaonici smo na pod stavili stare plahte, napunili kadu s vodom, stavili lavandino ulje, u spavaćoj sobi smo na krevet stavili podlogu da ne promoči krevet, isto stavili stare plahte, na pod smo stavili najlon, ma sve je bilo spremno. Škare i vrpca za pupčanu vrpcu čekali su trenutak rođenja našeg anđela. U 20 sati bolovi su se postali jaki, mislila sam u sebi, valjda će uskoro biti gotovo, možeš si mislit!!! Šetala sam i šetala, od spavaće sobe do kupaonice i nazad, čučala, klečala na sve četiri, oslanjala sam se na Damira kako bi mi bilo lakše. Odlučili smo se za kupanje. Kratko olakšanje!!! Opet čučanje uz kadu, boli me sprijeda i straga, opet hodanje, čučanje, četveronoške. Nismo mjerili koliki je razmak između trudova, oni su bili tu, vrlo jaki. Prošla 22 sata, 23 sata, došla ponoć, još ništa, užasno me boli, ali se prisiljavam što više kretati, ne znam koliko sam krugova napravila po sobi, popila sam na litre i litre tekućine od čaja do vode, usta su mi svako malo suha, a bol me rastura. Dva sata ujutro, još ništa, bolovi su tako jaki da mislim da ću poludjeti, rasturaju me i trbuh i križa, ne znam kud ću sa sobom, opet klečim, pa opet četveronoške, pa se opet oslanjam na Damira. Opet krugovi po sobi, umorna sam, ne mogu više, već mi se lagano vrti u glavi od tolikog hodanja po sobi, naš mačak sav izbezubljen gleda kaj se zbiva, non-stop se vrti oko nas, jer vidi da se nešto veliko sprema.<
>U tri sata ujutro sam htjela odustati, zovem Marijanu, našu veliku potporu, govorim joj da ne znam što da napravim, bolovi su toliko žestoki da ne mogu više, ona me tješi i odlučili smo još pričekati. Stenjem sve u šesnaest, boli me užasno. Četiri sata ujutro, još ništa, Damir pokušava provjeriti koliko sam otvorena, ali ne uspjeva, ah, na sve smo bili spremni, ali nismo znali kako provjeriti koliko sam otvorena, uhhh. Oko pet sati osjećam kako mi nešto curi niz nogu, plodna voda. Užasno sam iscrpljena, Damir isto. Odlučila sam da idemo u bolnicu. Od same pomisli na bolnicu hvata me užas, a opet cijelo vrijeme osjećam kako nema pomaka. Pakiramo se u auto, stižemo u bolnicu oko pola šest (Sveti Duh), sparkiramo se ispred ulaza za rodilište, neljubazan portir tjera Damira da prepakira auto, od jačine trudova ne mogu više stajati. Čekam Damira ulazimo u bolnicu, sva se tresem i na rubu plača. Ah, još i penjanje po stepenicama, užas!!! Ulazimo na odjel, sestra mi daje čašu da se popiškim, ma ko će piškiti kad me sve boli, odlazim u WC, ali ništa, plodna voda i dalje curka. Dolazi doktorica, piše sve moje generalije, a ja ležim na onom vražjem stolu, tresem se ko list na vjetru. Koma. Tada me pregledava. Užasno me boli. Dolazi sestra koja mi kaže: «Tako se dolazi u bolnicu», ja je zbunjeno gledam, pitam je zakaj, a ona meni: «Pa otvoreni ste 9 cm», ah, zakaj to nisam znala prije odlaska u bolnicu, mislim si, bilo je prekrasno sad pobjeći!!! Ali prekasno je. Sestra već uzima
itvu i
ije me. Ja se sva isprepadala, sjetih se priča svakojakih, ona mi umirujućim tonom kaže da me
ije, mislim si ja, ma nemoj, a kaj bi drugo delala s tom
itvurinom, k tome tupom. Sredi ona mene, i kaže obucite si spavačicu, uzmite stvari, i u rađaonu. Najgore mi je bilo što je Damir morao otići, moja najveća podrška. Moram priznat da sam rađaonu malo drugačije zamišljala. Soba gdje su me smjestili gledala preko puta na sobu gdje se skupljaju sestre i doktori, vrata cijelo vrijeme otvorena, prikopčana na CTG čekam što će dalje biti. Dolazi doktorica buši mi vodenjak, objašnjava mi šta radi, a zakaj ga je bušila kad je već počeo curiti, pitam se. No, i to smo prošli. Malo dalje od mene čujem drugu ženu kako stenje, ajme meni, sad ćemo nas dvije u duetu, mislim si. Ona stenje, ja stenjem, ja stenjem, ona stenje i tako naizmjence, na kraju smo ulovile ritam.<
>Usred svega toga dolazi Damir, Damirrrrrrrr!!!!!! Ah koje olakšanje, pa on može biti sa mnom, ne mogu doći k sebi od čuđenja i velikog olakšanja. Dok se doktori i sestre španciraju amo-tamo mi čekamo i čekamo, stenjem, čekam, Damir mi daje vodu, uhhhhhh, super!!! Već sam mislila da ću dehidrirati. <
>Pritisak postaje sve jači i jači, oko pola devet skupilo se njih puno, meni se koljena tresu od straha, ma sva sam se stisla ko čvarak. Opet me pregledavaju, konstatiraju da je vrijeme da beba izađe van, ha, oni odlučili. <
>Daju mi upute, koljena k sebi, diši u trbuh (ah, tečaj yoge u tom trenutku nije baš pomogao), stisni ručke prema sebi,
adu spusti prema prsima. Ajme meni, pa treba to sve pohvatati. <
>Dok sam ja to sve pohvatala, i nakon prvog pokušaja, doktorica govori kako sam otvorena 9 cm i da neću tiskati i odlučili mi dati drip, ma šta neću tiskati, draga moja doktorice, pa nemogu odmah od prve, mislim si ja. Damir kraj mene, daje mi vodu cijelo vrijeme. Dolaze sestre i stavljaju mi drip, 10 minuta prije poroda.Samo što su mi ga stavile toliko mi je pojačalo trudove da sam mislila da ću skočit do stropa i ko mačak se noktima zakačit. Opet sve ispočetka, koljena k sebi, diši u trbuh, stisni ručke.....i tako 5 puta, napravili su i epiziotomiju, jer je malac fakat bio velik. Nakon petog stiskanja i sve muke oko tehnike koljena k sebi itd., 21. 10. 2002. u 9,00 rodio se Tin, 4.200 i 55 cm!!!! Prekrasan, velik dečko!!!. Kratko su mi ga stavili na prsa, a onda mi ga odnijeli. Bio mi je to najgori trenutak. Srećom taj dan već u 2 sata popodne sestre su mi ga donijele, koji je to poseban trenutak, nisam mogla skinuti oči se njega. Naš mali anđeo!!! Tin, 21. 10. 2002. Vaga/Škorpion<i></i>
>Tokom dana sam osjećala štrecanja tu i tamo, ništa strašno, sve podnošljivo. Prošlo jutro, došlo popodne, stigla večer, 18 sati, bolovi su se pojačali, još uvijek podnošljivo. Sve smo pripremili, u kupaonici smo na pod stavili stare plahte, napunili kadu s vodom, stavili lavandino ulje, u spavaćoj sobi smo na krevet stavili podlogu da ne promoči krevet, isto stavili stare plahte, na pod smo stavili najlon, ma sve je bilo spremno. Škare i vrpca za pupčanu vrpcu čekali su trenutak rođenja našeg anđela. U 20 sati bolovi su se postali jaki, mislila sam u sebi, valjda će uskoro biti gotovo, možeš si mislit!!! Šetala sam i šetala, od spavaće sobe do kupaonice i nazad, čučala, klečala na sve četiri, oslanjala sam se na Damira kako bi mi bilo lakše. Odlučili smo se za kupanje. Kratko olakšanje!!! Opet čučanje uz kadu, boli me sprijeda i straga, opet hodanje, čučanje, četveronoške. Nismo mjerili koliki je razmak između trudova, oni su bili tu, vrlo jaki. Prošla 22 sata, 23 sata, došla ponoć, još ništa, užasno me boli, ali se prisiljavam što više kretati, ne znam koliko sam krugova napravila po sobi, popila sam na litre i litre tekućine od čaja do vode, usta su mi svako malo suha, a bol me rastura. Dva sata ujutro, još ništa, bolovi su tako jaki da mislim da ću poludjeti, rasturaju me i trbuh i križa, ne znam kud ću sa sobom, opet klečim, pa opet četveronoške, pa se opet oslanjam na Damira. Opet krugovi po sobi, umorna sam, ne mogu više, već mi se lagano vrti u glavi od tolikog hodanja po sobi, naš mačak sav izbezubljen gleda kaj se zbiva, non-stop se vrti oko nas, jer vidi da se nešto veliko sprema.<
>U tri sata ujutro sam htjela odustati, zovem Marijanu, našu veliku potporu, govorim joj da ne znam što da napravim, bolovi su toliko žestoki da ne mogu više, ona me tješi i odlučili smo još pričekati. Stenjem sve u šesnaest, boli me užasno. Četiri sata ujutro, još ništa, Damir pokušava provjeriti koliko sam otvorena, ali ne uspjeva, ah, na sve smo bili spremni, ali nismo znali kako provjeriti koliko sam otvorena, uhhh. Oko pet sati osjećam kako mi nešto curi niz nogu, plodna voda. Užasno sam iscrpljena, Damir isto. Odlučila sam da idemo u bolnicu. Od same pomisli na bolnicu hvata me užas, a opet cijelo vrijeme osjećam kako nema pomaka. Pakiramo se u auto, stižemo u bolnicu oko pola šest (Sveti Duh), sparkiramo se ispred ulaza za rodilište, neljubazan portir tjera Damira da prepakira auto, od jačine trudova ne mogu više stajati. Čekam Damira ulazimo u bolnicu, sva se tresem i na rubu plača. Ah, još i penjanje po stepenicama, užas!!! Ulazimo na odjel, sestra mi daje čašu da se popiškim, ma ko će piškiti kad me sve boli, odlazim u WC, ali ništa, plodna voda i dalje curka. Dolazi doktorica, piše sve moje generalije, a ja ležim na onom vražjem stolu, tresem se ko list na vjetru. Koma. Tada me pregledava. Užasno me boli. Dolazi sestra koja mi kaže: «Tako se dolazi u bolnicu», ja je zbunjeno gledam, pitam je zakaj, a ona meni: «Pa otvoreni ste 9 cm», ah, zakaj to nisam znala prije odlaska u bolnicu, mislim si, bilo je prekrasno sad pobjeći!!! Ali prekasno je. Sestra već uzima
itvu i
ije me. Ja se sva isprepadala, sjetih se priča svakojakih, ona mi umirujućim tonom kaže da me
ije, mislim si ja, ma nemoj, a kaj bi drugo delala s tom
itvurinom, k tome tupom. Sredi ona mene, i kaže obucite si spavačicu, uzmite stvari, i u rađaonu. Najgore mi je bilo što je Damir morao otići, moja najveća podrška. Moram priznat da sam rađaonu malo drugačije zamišljala. Soba gdje su me smjestili gledala preko puta na sobu gdje se skupljaju sestre i doktori, vrata cijelo vrijeme otvorena, prikopčana na CTG čekam što će dalje biti. Dolazi doktorica buši mi vodenjak, objašnjava mi šta radi, a zakaj ga je bušila kad je već počeo curiti, pitam se. No, i to smo prošli. Malo dalje od mene čujem drugu ženu kako stenje, ajme meni, sad ćemo nas dvije u duetu, mislim si. Ona stenje, ja stenjem, ja stenjem, ona stenje i tako naizmjence, na kraju smo ulovile ritam.<
>Usred svega toga dolazi Damir, Damirrrrrrrr!!!!!! Ah koje olakšanje, pa on može biti sa mnom, ne mogu doći k sebi od čuđenja i velikog olakšanja. Dok se doktori i sestre španciraju amo-tamo mi čekamo i čekamo, stenjem, čekam, Damir mi daje vodu, uhhhhhh, super!!! Već sam mislila da ću dehidrirati. <
>Pritisak postaje sve jači i jači, oko pola devet skupilo se njih puno, meni se koljena tresu od straha, ma sva sam se stisla ko čvarak. Opet me pregledavaju, konstatiraju da je vrijeme da beba izađe van, ha, oni odlučili. <
>Daju mi upute, koljena k sebi, diši u trbuh (ah, tečaj yoge u tom trenutku nije baš pomogao), stisni ručke prema sebi,
adu spusti prema prsima. Ajme meni, pa treba to sve pohvatati. <
>Dok sam ja to sve pohvatala, i nakon prvog pokušaja, doktorica govori kako sam otvorena 9 cm i da neću tiskati i odlučili mi dati drip, ma šta neću tiskati, draga moja doktorice, pa nemogu odmah od prve, mislim si ja. Damir kraj mene, daje mi vodu cijelo vrijeme. Dolaze sestre i stavljaju mi drip, 10 minuta prije poroda.Samo što su mi ga stavile toliko mi je pojačalo trudove da sam mislila da ću skočit do stropa i ko mačak se noktima zakačit. Opet sve ispočetka, koljena k sebi, diši u trbuh, stisni ručke.....i tako 5 puta, napravili su i epiziotomiju, jer je malac fakat bio velik. Nakon petog stiskanja i sve muke oko tehnike koljena k sebi itd., 21. 10. 2002. u 9,00 rodio se Tin, 4.200 i 55 cm!!!! Prekrasan, velik dečko!!!. Kratko su mi ga stavili na prsa, a onda mi ga odnijeli. Bio mi je to najgori trenutak. Srećom taj dan već u 2 sata popodne sestre su mi ga donijele, koji je to poseban trenutak, nisam mogla skinuti oči se njega. Naš mali anđeo!!! Tin, 21. 10. 2002. Vaga/Škorpion<i></i>
- Ganesha
- Samo sam naišla
- Postovi: 16
- Pridružen/a: 07 svi 2002, 09:50
8 post(ov)a
• Stranica: 1/1.
Na mreži
Trenutno korisnika/ca: / i 0 gostiju.