Kako je stigao Grgur (Merkur)

[IvanaB]

Joj Buffy, stvarno ti je bilo grozno, ali najbolje je sjecat se toga sto manje i vjerujem da ti svakim pogledom i svakom mislju na Grgu to nije tesko.<
><
>Meni si do
o dala za mislit ocu li u Merkur, a ako i budem nadam se da ne bum naletila na tvog doktora (kolko god da sam cula za njega da je strucan i bla bla). Ivan 08.05.2004.<i></i>

[kruna]

Buffy super si ti to sve izdurala i na kraju izgurala <
>Sviđa mi se i to što si sve opisala kroz crni humor jer hebiga nekad se stvarno dogodi nepredviđeno..ma baš si sve cool opisala <
>Super i puse <
> Filip(18.05.2002.)<
> beba (t.23.04.2004.)<i></i>

[Melissa3]

Potpisujem Krunu i šaljem puse tebi i Grguru! Danijel 31.03.2004.<i></i>

[Natasa36]

Joj Buffy, svaka čast!!! Ja ti se divim kako si sve to podnijela - i još to možeš prepričati sa humorom.<
><
>No, prošlo je i ne ponovilo se. Grga je sad sa mamom i tatom i budite svi sretni i veseli!!! Miriam 23.1.2003<i></i>

[nejirinamama]

Joj, buffy, pa sva sam se prestravila Nejira, 15.09.1998.<i></i>

[snjavi]

Jao Buffy dok sam čitala tvoju zaista temeljitu priču nisam znala bili se smijala ili plakala.Sve me to lagano podsjeća na moj prvi porod...već mi se noge tresu..ako se to ponovi ja ću se <
> hra
oj mami i naravno još veća GRGURU VELIKOM! <i></i>

[suzica]

Fenomenalna si! Prica je za i .<
><
> <
> Jura,17.02.2003.<i></i>

[Ida]

Jao uzasa!!<
>Znas sta, ne cudim se zenama koje ostanu na jednom djetetu, nakon ovakvih trauma, jedva izvuku zivu glavu. Boze sacuvaj! Sve komplikacije su ti bile proizvedene medicinskim osobljem a ne prirodom. Stvarno porazno. <
><
>Znate sta, nekad su zene radjale kod kuce uz pratnju prijateljica i komsinica. Je se i umiralo na porodu, ali vecina njih je bila "better off" nego sto su sada u bolnicama sa takvim medicinskim osobljem.<
><
>Moram ti priznati da sam se par puta nasmijala (citajuci tvoju pricu), imas izvrstan smisao za humor, cak i za ovakve situacije. Nadam se da ti je taj smisao i pomogao da predjes preko ove traume i da se oporavis. Sva nagrada je u Grgi, zato se cuvajte i pazite <i></i>

[primavera]

Buffy, čestitam na izdržljivosti i na prekrasnom sinu. Nekako si mi evocirala uspomene na isto rodilište otprije točno 13 god. manje 1 dan.<
>Ali vidiš, na sreću ostaje ono najbolje i najljepše, a to je tvoj , vremenom ćeš o svemu tome pričati samo sa smješkom i dozom crnog humora.<
>I naravno, ostaje još dragocjeno iskustvo koje će ti neizmjerno pomoći puta<
> <i></i>

[Ina66]

divim ti se što si usprkos svemu zadržala smisao za humor <
><
>ljubi malog Grgura Velikog <i></i>

[Barbi]

Ajme Buffy, odakle ti snage za humor u svom tom crnjaku. <
><
>Ali glavno da je happy end.<
><
>Ljubi Grgicu i uživajte.<
> <
> <
> <
><
> <
> <
>Patrik, 10.06.2002., Blizanac<i></i>

[Tania]

Ajme, stvarno si se napatila! Svaka čast kako si to hra
o podnijela i ovo uspjela još sa humorom opisati. <
>Glavno da je prošlo, a kako si i sama rekla, hepi end je na kraju. <
>Velika pusa dečkiću! Mark Filip, 07.05.03.<
><i></i>

[Potica]

Joj Buffy sad si me sjetila na te kocke oko Kvatrica i ja sam se sjetila familije graditelja. A tvoj porod je gotovo identican mom prvom , zato sam drugih dvoje skoro rodila doma.<
>Prica je odlicna jer si stvarno to uspjela napisati sa velikom dozom humora. PATRIK 26.05.2001.<
>HANA i ERNA (prevelike za ovaj forum)<i></i>

[Darchi]

joj Buffy divim ti se stvarno kroz sta si prosla. Ne petica nego sestica za hra
ost! I za to sto si mogla sve opisati s takvom dozom humora.<
><
>Velika pusa Grgi! <i></i>

[georgina]

Buffy, sorry, prica je u neku ruku zalosna (sa stretnim zavrsetkom na srecu) ali nisam se odavno ovako do
o nasmijala...<
><
>Sjajna si-!!! Grgi <
><
>P.S. Ja sam rodila na carski tocno prije tri godine ali sam provela mjesec dana u Merkuru, vidjela i cula svega i svacega tako da mi je kakaofonija koju tako zorno opisujes vise nego poznata . <i></i>

[Fidji]

Buffy, priča ti je jako interesantna.<
><
>Kako si se oporavila od takve epi? <
>ema helena 06/10/2002<i></i>

[Buffy]

Fidji, ko kaže da sam se oporavila od epi Šalim se, bilo je problema ali mi je tanjabb donjela neku mast iz susjedne nam dežele pa mi je za dva dana zaraslo (trebalo mi točno 23 dana da sve zaraste).<
><
>Primavera, ja svom mužu svaki dan objašnjavam da će sin ostat jedinac, a kad su me pitali prijatelji za robicu i kolica (da im ostavim u nasljeđe) ja ko iz topa: trebat će nama opet ... <
>Grgur 18.1.2004.<i></i>

[Buffy]

Evo napokon sam uspijela sjesti , pa da s vama podjelimo našu ne baš veselu priču ali sa, fala Bogu, hepi endingom.<
><
>U petak, 17tog, 10 navečer, ja na pregledu kod svog ginića. Nalaz: zatvorena skroz, beba nema namjeru skoro van. Procjena težine: 4120 gr. Usput, puno plodne vode i još u porastu (ima i stručni naziv za to al ga se sad ne mogu sjetiti), uglavnom moram na carski jer :''je beba prevelika da bi prošla porođajnom kanalom'' i radi te vodurine ... Navećer debatiramo ja i Tanjabb o tome, poslala mi je tekst o tom ''voda problemu'' i tamo piše kako ''vodenjak ni slučajno ne prokidati nego se mora s vrlo tankom iglom probušiti i pustiti da polako istiće''. Još samo da spomenem da sam od početka 12tog mjeseca ležala doma i gutala tablete da mi ne bi pukao vodenjak ...<
>I tak kaže meni doc – dođi u nedelju navećer u bolnicu, u pon testovi, u utorak carski.<
><
>Ma ko se to usuđuje mom sineku reč kad i kak da se rodi ...<
><
>I tak dođe subota, ja u krevetu, uredno pijem 3 apaurina dnevno, i popijem zadnji apaurin, muž napravi kokice, fino se smjestili i čekamo da počne James Bond (ni ne slutimo kakva nas akcija očekuje uživo). I tak počinje film, a ja čujem – KVRC – ŠLJAS – kokice poletile zrakom (urlam: ručnk, ručnik, muž trči po ručnik i misli kaj je sad). Niš, spremamo se za ić u Merkur. S olakšanjem se sjetim da je moj doc tam do 9, taman ćemo ga nač (naivno si ja mislim da bu čovjek ostao duže radi mene).<
><
>Putem do Merkura tiho spominjem bližu i daljnju rodbinu idiotu koji je postavil ove kocke oko Kvatrića, a oči mi ispale dok smo prošli tramvajske šine (20 na sat, ali svejedno boli).<
><
>Dođemo mi gore, čekamo 20 minuta pred vratima rađaone, ja cool jer si mislim kak ću na carski. Napokon dođem nutra, priljepe me na ctg, i nemogu vjerovat, 4 cm otvorena (kud prije, to mi je garant od onih kocka na cesti), uredni trudovi, tlak visok (nikad u životu nisam imala visok tlak) (ovo zadnje su pripisali strahu). Pregledava me neka specijalizantica mojih godina (koja, jasno, nije rađala) i kaže: a) gle upala b) previše vode, beba pluta okolo, glavica tko zna gdje) c) beba spava !!! d) beba velika, neće ići, treba carski. Stiže moj doc, ko da se u životu vidjeli nismo (kak bi rekli iz Za
anjenog Pušenja – ''zao
avio bio sve zajedničke derneke'') bez treptaja prokida vodenjak (SAVJET: NIKAD, ALI NIKAD nemojte gledat za kojim instrumentom je posegnuo doktor!!! Srce mi stalo kad sam vidla te kuke ). I tak probuši on vodenjak do kraja (bio je pukao visoko pa je polako curkalo), i kaže: ma tkivo je dovoljno elastično, idemo drip i porod. Na to se babica okrene k meni i pita:'' jel on reko drip?'' Ja sam se sva izšokirala jer sam očekivala carski, ovakav scenarij mi nije bio u malom prstu.<
><
>Onda je usljedilo uobičajeno – čerupanje rajskih dveri tupom
itvom, relikvijom iz II svjetskog rata – klistir (nije strašno). I odradim ja sve to i uredno si sjednem u hodnik na stolicu i sjedim ... i baš si mislim kak me uopće ne bole trudovi. Vidla me babica pa me poterala u box di me obavjesti (nakon kaj me svezala uz ctg) da muž ne može na porod radi – gripe. I još mi veli (na moje insistiranje) da odem pitat svog doktora (kao da znam di je i kak se se skinem s ctg-a) Nakon nekog vremena odustajem i žicam ju da mu bar kaže da može doma da ne sjedi tam ko siroček ... naravno da mu nije rekla.<
><
>Onda smo imali seansu napikavanja vene, slaganja dripa i onda je počeo rock and roll. Trudovi su me tak iznenada počeli šibat da sam se sva smotala i nisam se mogla sjetiti kak treba disat. Sam da spomenem da sam od kad su mi složili drip i ctg pa nadalje bila apsolutno sama u boxu, tu i tamo je netko provirio (primjer: stiže doktor, kaže mi da se okrenem na leđa, pogleda me i bez riječi ode. Sekundu kasnije dolazi specijalizantica i urla kaj radim na leđima. Kasnije dolazi doktor i gasi ctg (ja ostajem svezana iz ctg još do
ih par sati prije nego što su skužili da je ugašen), dolazi spec i pita MENE zakaj je ctg ugašen (da, ja se inaće kužim u te aparate pa sam evo zgasila od puke dosade). I tak se mi zabavljamo ... u neko doba svraća sestra iz pripreme i donese mi vlažnu gazu, Bogu ju blagoslovio. U međuvremenu ja svadala disanje, pa kad me čopi trud ja zatvorim oči, zamislim susjedovog psa (kojeg sam do tad intenzivno mrzila) i dišemo pas i ja. Ali kad su trudovi se već motali oko 100, vrag odnio šalu, mislila sam da će i mozak eksplodirat, otela mi se tiha psovka, pa sam se još između dva truda uspijela rasplakat nad vlastitom sudbinom, pa sam zaključila da će sin bit jedinac i čudila se sama sebi ''šta je meni ovo trebalo...'' Tu sam negdje dobila i nekakve dvije inekcije od kojih mi je kao trebalo biti lakše, ali ja apsolutno nisam uoćila nikakvu razliku. Negdje oko 2 pojavi se babica i kaže da je spec otišla popit kavu i da će me pustit s kreveta (skoro sam ju poljubila, kakva Madonna i Britney) al da pazim da me ne vidi. I uputim se ja, srce junačko, provirit u hodnik, i vidim svog mužića kak jadan sjedni na klupici. I sad ja njemu pokušavam prek stakla dat do znanja da nek ide doma jer ga ne budu pustili. Al me usred objašnjavanja prišarafio trud pa sam otišla iza čoška da me muž ne vidi, omotala se oko cijevi od radijatora i uspuhala se ko parna lokomotiva. Prođe trud, a ja se vratim do muža i glumim smješak. I tak objasnim ja njemu, i vidim da me fakat šarafe trudovi, i vratim se u box i nekak se četveronoške popnem na krevet. Već mi je bilo apsolutno svega dosta i mislim si, ja idem roditi, kaj sad ne bum tu do jutra ... i sazovem ja babicu i spec i kažem da ja moram tiskat. I sljedi povjesni trenutak: ja na lijevom boku, tiskam uredno, i fino se pokakam na sred kreveta. Tu mi je negdje nestala zadnja mrvica dostojanstva. Naravno, svi oduševljeni. Malo iza toga, ja opet zovem babicu da moram tiskat, a veli ona meni: super – i ode. Par trudova kasnije, odlučila ja da ću je tiskat bili oni tu ili ne, zovem ju još jednom, a veli ona meni: žena prek rađa, vi se strpite malo. DA SE STRPIM MALO????? Al pošto sam ipak bila preveliki papak da sama tiskam, nisam imala druge nek da pričekam svoj red ... I napokon došao moj red, došle babica i specijalizantica, i idemo tiskati. Totalno su me zbunile sa onim željeznim šipkama koje sam kao trebala odgurnut od sebe. Naravno da sam se sva zbunila i nije mi bilo jasno zakaj sad te šipke,a i nekak mi je bilo nelogično da ih odgurujem. I dok sam ja tak mozgala o šipkama, zadere se spec. na mene – pa vi uopće nećete tiskat, kakva vi budete mama, sad vam je bebi loše zato kaj vi NEĆETE tiskat ... inaće to je bio tek drugi pokušaj tiskanja, a nakon šest sati u jednom položaju više ni nisam osjećala mišiće, kamoli da ih napnem. I tak dramatizira ona, i taman ja zaključim da ću ju zamolit da izađe van (babica nije riječi rekla) kad ona uzme telefon i zove dežurnog doktora jer ''tu imaju jednu koja neće tiskat''. Mislim, stvarno ... I dođe doktor, probamo jednom dok mi je lego na trbuh, ništa, čekamo drugi trud i naravno – trudovi prestali. I tak smo bili jedno do
ih 10tak minuta, gledamo u čudu kaj se to događa. I onda se stidljivo pojavio još jedan trud, ja stisnula i zarežala (groar – rekli bi u stripu), doktor stisnuo trbuh, čulo se šljas jer je još par litara vode izletilo iz trbuha, i u svem tom babica me zareže (moram priznat da nisam osjetila) i kaže doktor babici – ne tako, idemo zarezati maksimalno, to je velika beba. A meni, onak tiskajuči, skoro ispale oči, protestirala bi da sam mogla i da sam stigla. Rezultat – rez od cerviksa prema guzi, okomito na taj rez s vanjske strane jedno 5 – 6 rezova, a unutra još par (pitala sam al mi nisu htjeli reč, jedino se babica ispričala kaj me je tak zrezala jer '' doktor je rekao pa sam morala'').<
><
><
>I usred sveg toga ispadne moj Grga – malo ljubičasto stvorenje veliiiikiiih crnih očiju, i prvo kaj ne sinak prozborio je bilo – GRRRRGLJJJJ (voda u ustima). Poslje smo se muž i ja zezali da je htio reč svoje ime. I daju oni meni njega – ja gledam sva zbunjena, nisu me pukli nikakvi majčinski osječaji kao što sam očekivala, ali ljudi moji, kak je on mirisao to si neću nikad zaboravit. Nešto neodoljivo, po mlijeku, piškotama ... Sinak odlučio da on neće plakat (i sad rijetko plače) pa je dobio Agpar 9/10. Naravno, nije bio ni blizu onoj težini kak su oni procjenili – 3520 gr i 51 cm. Vjerujem da bi fino prošao i bez da su me onak zmasakrirali.<
><
>Taman sam se toliko sa
ala da mu dam pusu, a već su ga odnjeli. A za mene je onda počeo najgori dio – šivanje. E, koliko god da sam bila tiho tokom poroda, sad sam to sve nadoknadila tokom šivanja. Toliko me boljelo da sam mislila da ću se onesvjestit. Umjesto toga, dobila sam temperaturu i počela se trest (kaj je opet produžilo šivanje). Taman kad sam mislila da su moje muke gotove, odlučili mi staviti katater u mjehur, a kao jack pot dobila sam i rektalni pregled da vide jel su šavovi oko cerviksa do
o zašiveni (od toga zaradila hemeroide). A kao šlag na tortu, kad je spec. koja me i šivala (dao Bog šivali i nju tako) izašla van po neki konac, kaže mi babica – kak vi imate dole prokrvljeno tkivo ko da imate 15 godina. Dve sekunde kasnije vraća se spec. i kaže mi s visoka – kak vi dole imate užasno tkivo, ko da je trulo. Eto ti ga sad. Za grand finale, zaključile one da im fali jedna gaza (rekle: gle, cervix pojeo gazu) tak da su onda udruženim snagama pincetama pročačkale da nađu i izvade gazu. A jesam ja baksuz to fakat ...<
><
>Ostali u bolnici još 6 dana, ja se borila s temperaturom, sinak s žuticom, i još je tu bilo svakakvih pikanterija (ostavili mi dijete koje je trebalo bit na intenzivnoj s igletinom i infuzijom u glavi cijeli dan kod mene bez da je tko došao premotati ga (ja nisam smjela) ili vidjet jel uopće kaplje to čudo), provedenog dana na hodniku pred vratima rađaone, za
ane posjeta, bezo
aznih dječjih sestara kojima je prosjek godina 19 ...<
><
>Svjetle točke – sobe su krasne, ja sam bila u dvokrevetnoj, stvarno je čisto i bebe su 90% vremena s mamama. Grozno, al nemogu se sjetit ni jedne druge svjetle točke.<
><
>Ak koga zanima još detalja ili sam nekaj zaboravila ... <
> U OCEKIVANJU GRGURA VELIKOG ...<i></i>

[Buffy]

A SAD BI TU TREBALA BITI I SLIKICA MOG GRGURA ... RECIMO ... TADAAAA <
>Grgur 18.1.2004.<
><i>Edited by: Buffy at: 2/22/04 11:01<
></i>