Nakon skoro 7 mjeseci...kako se rodila Martuska

[Tajana5]

Pricu s poroda imam zapisanu u kompjutoru, imam je i na Martinoj Web stranici, ali evo eli me potaknula neka je zapisem i ovdje....<
><
>Pa evo je...<
><
>Navecer 03.02.2005. gledali smo utakmicu – rukomet Hrvatska-Srbija, cetvrtinale. Bilo je jako napeto i skakali smo i navijali i veselili se pobjedi!!! <
>Super smo se druzili i smijali i jeli poriluk s lignjama… ništa nije upucivalo na ono što slijedi tu noc… <
><
>U 03.10 me probudila užasna bol i izljev vodenjaka. Ups! Reko ja mm-u: "Evo ga, puko mi je vodenjak. Pocelo je." Odmah smo ustali, ja sam odjurila na WC, a mm se sjetio podmetati papirnate maramice ispod plahte gdje je iscurila voda kako se krevet ne bi smocio…(tatek-pedantek). <
>S obzirom na sve procitane tekstove na temu "Prvrotkinjama treba 12 sat da rode" i "Nakon prvog truda ne žurite u bolnicu, imate još par sati vremena" lijepo sam objasnila mm-u neka on legne i spava još, a ja cu ga probudit kad cemo trebati ici, što je on bez problema prihvatio (tatek glumi kulera ). Odmah sam dobila proljev, a i poceli su pravi trudovi. Kaj to boliiiii….otuširala sam se i oprala kosu, trudovi dolaze…razmak je odmah bio ovak: 14 min, 10 min, 10 min (tu sam vec urlala –"diž' se idemo, ovo je odmah gusto pocelo" – i bila sam sva u cudu kaj tak
zo dolazi), 7 min, 6 min, 4 min….jedan za drugim sve
že i
že i
že…i boliiii ko vraaag. <
><
>Ja spremna, obucena, gotova cekam, a moj dragi – jede. I to ne bilo kaj, kekse ili nekaj
zo, neee, on si maže kruh putar i pekmez jer zna kaj ga ceka. Pa ne bu valda gladan išel! <
> <
><
>Ja vec živcanaaaa "Pa nemrem vjerovat da JA TEBE moram cekati i kad se poradjaaaam!!!!" <
><
>I oko 4 krenuli mi….jurili smo do bolnice, prolazili kroz crveno jer mene frce i frce sad vec svake 2 minute… Došli smo u Vinogradsku bolnicu negdje u 4.10, tam svi spavaju, neka smotana mlada sestra, neka hladna mlada doktorica, a onda je došla draga babica Karmela koja me nježno uzela "pod svoje". <
><
>Odmah sam bila otvorena 7cm, trudovi svake 2 min, klistir mi nisu ni radili, o
ijanac, anamneza (tu me izludila ova koza od doktorice jer me ispitivala 3 puta kaj sam po zanimanju – valjda je takav formular, ali ona nije to mogla zapamtit, neeee, svaki put me pitala.) <
><
>I ajmo odma' u box. Bila je jedna žena tamo negdje u nekom boxu, ali tak tiha, tu i tamo je malo zastenjala, ne znam ni da li se to dijete rodilo prije mog ili kaj… Šiknuli su mi neki mix u kanilu (ja mislim neki analgetik i definitivno apaurin jer sam ja doslovno spavala izmadu dva truda), pozvali mm-a koji je isel preparkirat auto pa sam ga OPET cekala i ajmo…. <
><
>I tak je to trajalo, meni se ne cini dugo, ali znam da je mm u jednom trenu rekao "Pa ajde, vec se mucis tri sata…" <
>Naravno, njemu je, poznatom vrtirepu, bilo dosta sjedit na jednom mjestu… Sjecam se da je tu i tam došla ona hladna doktorica malo pogledat, ali uglavnom su babice to rješavale, prvo Karmela, a onda Ines koja je došla u 7. Tu i tamo su mi nekak dizale nogu da vide di je beba i onda bi nježno rekle "Još par trudova, bebica se još nije spustila." <
><
>A onda u jednom trenu sam osjetila kako se bebica okrece u meni i priprema za izlaz. To je bilo super, jako lijepi osjecaj. <
><
>Boljelo me ko vrag, ali sam stalno razmišljala kako se moje jadno malo muci i kako ce je boljeti dok prode kroz to malo usko i kad udahne prvi put i nisam htjela da je još ja mucim sa svojim stenjanjem i prtljanjem pa sam odlucila da sve napravim kako mi babice govore da joj bude lakše. <
><
>Disanje mi je bio problem. Iako sam znala kak treba, stalno sam zaboravljala. <
>Kad je bio trud disala sam pre
zo i preplitko, a kad sam bila izmedu trudova umjesto da dišem duboko ja opce nisam disala i htjela sam spavati. Mm me stalno podsjecao da dišem i budio me. Stalno me grlio o mazio i pricao mi i govorio da sam super ha
a i da se super držim i
isao mi usta mokrom gazicom (bila sam žeeeedna za poludit, a nisu mi dali pit – to valjda zato da se ne moraju zamarat s tim da mi stave katater) – kad sam mu poslije spocitnula kak je on jeo ujutro u 4 a ja sam ga cekala – on je rekel "Ma daj, pa nisam mogo' ici gladan. Još si me zeznula kaj smo se žurili, pa si nisam stigo uzet vodu. TI si bar imala onu krpicu, a ja ništa!" <
><
>Štipala sam ga i stiskala, on meni "Ajde stisni", ja njemu "Daj zašuti, stisni ti!" i tako…. <
>Ali sve skup nije išlo tak lako. Kad su rekle da stišcem, mislila sam da bum se razletila. ali bebica nije išla van. Onda je babica pozvala doktora. Rekla je "Pozvat cemo doktora da pomogne, nemate Vi snage istisnut bebicu." A ja "Kak nemam? Kaj to znaci? Pa kak da stisnem?!?!" Babica je objasnila da ne mogu sve žene tako jako stisnuti i da to nije ništa cudno, a da ce sad doktor meni pomoci. A onda je došla vizita. Njih valjda 7 doktora skupa s prof. Grubišicem, koji je tam neki glavni. On me primio za ruku i rekel je smirujuce i ljubazno: "Gospodo? Još dva tri truda i rodit cete." Tak je i bilo. Došel je neki mladi mutavi doktor, zajašio mi laktom na trbuh i u u dva truda sam rodila! Jako je bolilo, ali tak je
zo prošlo to najgore da nisam ni skužila da je beba vec vani. <
><
>Babica je odmah rekla "Joj, kak je lijepa, kakve trepavice ima!!!" Ja nisam cula, ali mm poslije prica kak je odmah rekla i "Ima sve prstice." Ja sam samo pitala "Jel sve ok? Jel beba do
o? Jel sve u redu?" A babica je rekla "Ma jeee, sve je super, preslatka je." <
>A kad su mi stavili na trbuh onakvu sluzavu golu….bila mi je preeeekrasna!!!! <
>Debele crvene usnice ko srceko i trepavice ko kod male žirafice, preljepa je bila!" <
>Brzo su mi uzeli, ali nije mi to bilo grozno jer sam se pripremila da ce biti tako. Onda su je oprali, omotali, ocijenili Apgar 10/10 i opet mi je malo stavili na trbuh. <
><
>Mišek mali, bila je krasna! Babica nas je slikala, a onda su je odnijeli. Kakva me sreca tek tada uhvatila! Bila sam na vrhu planine i mahala najšarenijom zastavom na svijetu s bojama koje još nitko da sada izmislio nije... <
><
>...mislim da budu nove boje izmisljene tek kad bum ja sljedeci put radjala! <
><
>MARTA<i>Edited by: Tajana5  at: 27/8/05 16:20<
></i>

[eli]

lijepa priča. <
>no ja vjerujem da su te zeznuli sa onim analgeticima, tj. ako se se tako
zo otvorila do 7 cm i ostalo bi išlo
že bez droge.<
>važno da ti je cura za 5+. <i></i>

[Arkana10]

Tajana5<
>prelepo!!!<
>Zelim ti mnogo, mnogo lepih trenutaka, minuta, sati, dani sa tvoim malim angjelom!!! <i></i>

[nikinola]

Tajana super prica i prekrasan kraj, ovo o sreci i bojama.<
>Cura ti je prava krasotica <
><
><i></i>

[Natasa36]

Tajana - prekrasno!!! Mi sijecanj 2003<
><
>Ma sijecanj 2005<
><
><i></i>

[† RLmama]

Aaaahhh kakve li sreće onih par sati nakon poroda <
>Čestitam krasna priča Ro '96. Lu '97. Jo '02. Fr '03. <
>stari s bafima, <
>stara s ogromnom trajnom <
>
at i ja,<
>cili umazani slajom<
>i sve je daleko...<i></i>

[moj(a) djeca(k)]

Prekrasna ti je prica. Uzivala sam je citati. <
>Moj djecak<
><i></i>

[Qwerty030]

Quote:Kakva me sreca tek tada uhvatila! Bila sam na vrhu planine i mahala najšarenijom zastavom na svijetu s bojama koje još nitko da sada izmislio nije<
> <
>Divna prica Tajana,velika pusa za Martu <i></i>