Da li ste vristale na porodu

[adrianovamama2000]

Zasto to pitam, naime jucer dok sam bila na gimnastici iz radaonice se prolamao svakih par minuta vrisak. Moram priznati da iako nisam prvorotka sva sam se jezila i jos mi dugo ta zena nije izlazila iz glave. Tesko mi je ustvari reci zasto, naime danas sam surfala a sjecam se da je to sandra vec govorila da je ustavr vristanje do
o jer je to najprirodnija reakcija na bol, i nekakv ventil, jedina mana koliko se sjecam je sto gubite dosta energije. Bez obzira na to meni je kad cujem vrisak asocijacija na nesto strasno a porod koliko god da boli je najljepsa zivotna avantura. Zato mi onda ne ide iz glave pomisao da ta zena koja je vristala sigurno nije uspjela prozivjeti porod kao nesto pozitivno (na kkraju sigurno je). Mozda se varam zanima me sto mislite, pa se uz glasanje raspisite malo ako vam se da,Ne nisam imala potrebuNe, suzdrzavala sam se, a mozda bi bilo bolje da sam vristalaDa, i bilo mi je puuuno lakseDa, ali nije mi pomogloShow results <i></i>

[skorpionka]

Nisam imala potrebu, najteži dio mi je bilo nekoliko trudova koje sam morala prodisati kad je beba federirala na pupkovini a nisam smjela tiskati, ali nisam imala potrebu za vriskanjem već za tiskanjem, tako da mi se tijelo samo cijelo savijalo potpuno nevoljno iako nisam tiskala već pokušavala to prodahtati. Srećom to su bila 3-4 truda pred sam kraj <i></i>

[sunnymama]

i sad ti meni kažeš da je atmosfera na gimnastici super! do
o je da ja jučer nisam bila tamo, jer da sam čula kako netko vrišti, umrla bih od straha. to je ono što sam jučer rekla - čini mi je da je bolje da se maknem od takvih za mene traumatičnih događanja. jednostavno ne mogu i ne želim vjerovati da je porod nešto tako strašno da bi netko morao vrištati. možda se samo radi o nedostatku kućnog odgoja i obzira prema drugim ljudima. a možda...možda je to stvarno strašnije nego što ja mogu zamisliti.... btw jeste li ikada pomislile da su autorice horor priča s poroda samo zlobnice, ili da nemaju drugog načina da privuku pažnju na sebe, ili da su na neki takav sličan način jadne? ili to ja samo tješim samu sebe... <i></i>

[natasha32]

Ja sam inace
bljava (ja vise volim reci - elokventna), i uvijek mi pomaze da govorim o necemu sto mi je problem, da bih ga prevladala. Tako mi je i prilikom tiskanja bilo lakse da se malo i derem, a to je pisalo i u mojoj "bibliji za porod" da ako ti dodje, slobodno se deri... Babica mi je govorila da tako trosim snagu i da cu lakse tiskati ako se suzdrzim, ali je ona valjda citala neku drugu knjigu . Mislim, bila je ok ali me je po mom misljenju malo pozurivala a meni je bilo jako stalo da ovaj put ne budem sivana, pa smo se tu malo teoretski prepucavale izmedju trudova (ja nastrebala) pred mojim zapanjenim muzem koji valjda nije mogao shvatiti da i u tom trenutku mogu
bljati i
aniti svoj pristup... Na kraju smo se nekako priblizile u stavovima, ja sam malo u
zala s tiskanjem, a ona me pustila da se derem... i sve je ispalo super. Ali ja sam se stvarno svjesno i ciljano derala, mislim da drugacije jednostavno nisam mogla tiskati. Tako da je moj odgovor da sam se i derala (ja to nisam cula, drugima je sigurno zvucalo grozno) i da mi je porod ostao u divnoj uspomeni...<
>S prvim djetetom sam se suzdrzavala od ispustanja bilo kakvog zvuka (to je bilo kod nas) jer su me upozorili da se samo zamjeris svima , tako da sam bila mirna ko mis, samo sam odderala svoje u samom trenutku radjanja, tad mi je ionako vec bilo svejedno... zakljucak: derala sam se puno manje, uspomena je puno gora... <
>Ali stvarno mislim da je to i individualno, kao sto nekome pomaze dodir, a nekoga iritira itd. <i></i>

[adrianovamama2000]

sunny, gle ocito imamo malo drugaciji stav o recimo to edukaciji, ja mislim da je dobar dio edukacije i pripreme za porod i to da cujes druge da vriste, jer ces ih vjerojatno cuti na svom porodu a onda ce ti to biti sok sto nije do
o. Ja cak rado procitam i horor price zato sto sam svjesna da je moguce da nesto krene drugacije nego sto sam zamisljala pa da onda imam u glavi sve mogucnosti i da niti ako je nesto drugacije od moje ideje ne znaci da je tragicno.<
>Natasha, to me bas zanimalo netko tko je osoba koja je vikala i pomoglo joj je, pa bas za tiskanje i kazu da je najkorisnije jer kao i Monika Seles vice dok lupa lopticu a to nije nista negativno. Cinjenica je da ima zena koje se deru bez veze ali to su samo neke, i to znam da ide doktorima na zivce ali oni i sami sebi idu na zivce pa nisu mjerilo.<
>I meni je kao i skorpionki bilo najgore dok nisam smjela tiskati onda sam kmecala, samo meni je to nazalost trajalo 30 minuta tj 10 trudova <i></i>

[nikolinamama]

ne, i frendica koja me porodila je rekla da sam se "hra
o držala i da je ponosna na mene"<
>ne kažem da je bolje ni ovo ni ono, ali ja ne bih sebi mogla dopustiti vrištanje. Meni to izgleda kao nepotrebno rasipanje energije. Naglašavam da govorim isključivo za sebe, možda to nekome pomaže i ja se sasvim slažem s takvim stavom - ali ne u svom slučaju.<
>Ja ni inače ne volim jaukati i vrištati, nego stisnem zube i otrpim. Valjda su to moji kozački geni <
>(ko bi reko za jednu ribu! ) <i>Edited by: nikolinamama  at: 11/7/01 3:53:57 pm<
></i>

[natasha32]

ma da, adrianovamama, znala sam ja da je moja knjiga novije izdanje od babicine . A za Selesovu se nisam ni sjetila <i></i>

[Maja]

Za vrijeme trudova sam disala (i povracala) pa nis od vriskanja. A dok sam tiskala mi je babica rekla da tiskam "tiho" , a buduci da nisam dovoljno citala prije ( ) to sam i radila. Mislim da bi mi bilo lakse da sam ipak malo vikala, s druge strane nisam sigurna da ne bih gubila nesto od onog sto je ovako otislo u tiskanje. No, nakon svakog tiskanja sam s olaksanjem urliknula - znate onaj duboki izdah i to mi je bio tak dobar ventil... <i></i>

[litala]

šalim se. no, meni je pomoglo što sam recimo "glasnije se glasala"... nisam baš vrištala, to mi je malčice pretjeran izraz, ali da sam vikala, jesam. i nije mi krivo. ne mislim da bi slabije ili lakše tiskala ili oddurala trudove da sam šutila. a i inače, kad me nekad (rijetko) nešto tako strašno jako boli (upala bu
ega, npr... ) onda se sklupčam i, kao, tugujem na glas.... preusmeravam bol na druge kanale, ili jednostavno zatomljujem taj osjećaj boli.... nadglasavam ga...<
><
>uglavnom, ne znam da li uopće ima smisla to što pričam. vikala sam, ne mislim da me čulo cijelo rodilište (ionako sam bila sama u rađaoni), i mislim da bi to opet napravila, kad bi osjetila potrebu. a osim vikanja, između trudova sam svašta i inače izgovorila, tipa: ja više ne mogu, hajde rodi ti umjesto mene (to mom mužu.... ), ja idem doma, i tome slično <i></i>

[Sandra30]

Ja se eto nisam derala ni prvi ni drugi put jer jednostavno nisam osjecala potrebu za tim. Vec sam jednom pisala na ovu temu i samo mogu ponoviti: Da sam osjecala potrebu za vristanjem, derala bi se pa nek me cuju na Marsu.<
><
>Najgore mi je bilo ovaj drugi put "tiskati kontrolirano", tj. babica je htjela da ne tiskam iz peta da ne bi pukla a ja sam imala takav nagon za tiskanjem da to nije normalno. Tako da sam se vise bila skoncentrirala na to prodisavanje i netiskanje. Nisam se sjetila derat.<
><
>E da, to da se sportasi deru to sam ja napisala u onoj raspravi prvi put ali sada kada malo razmislim o svemu tome cini mi se da je ok na taj nacin oslobadati energiju kada tiskas ali mi se cini da je skroz trosenje energije derati se dok si pod trudovima otvaranja. Ne znam, tako mi se cini. <i></i>

[natasha32]

ma da, ja sam osjecala tu potrebu iskljucivo kod tiskanja, a u fazi kontrakcija sam sve uredno disala, hodala, mijenjala poze... i stvarno to ne bih nazvala vristanjem - to je zvuk koji ispustim kad vidim misa - a ovo je nekakvo potmulo deruckanje koje raste kako nagon tiskanja jaca, mislim da ga ne bih mogla proizvesti ovako "na suho". <
>I isto sam drugi put cini mi se imala puno jaci taj nagon za tiskanjem i jedva se suzdrzavala, mozda kao upozorenje mamama koje krecu sad drugi put <
> <i></i>

[Jasena]

Ja sam isto ispustila nekakv glasan zvuk (doktoru u uho jer mi je stisnuo trbuh da istisne Emu) od silnog napora i muke jer mi je babica ledeno komentirala da nigdje necu stici ako budem tiskala tako jadno.<
>Moram reci da uopce nisam imala nagon za tiskanjem nego su me 'natjerali' da probam tiskati par puta dok imam bilo kakve trudove jer je bilo - ili tako ili carski.<
>U boksu do nas (mene i muza) je bila cura koja se nekoliko sati derala 'ooo, mamoooo! joj, mamooo!' nisam znala dal' da se smijem ili da je ubijem jer sam se koncentrirala na svoje disanje a ona me izbacivala iz takta. <i></i>

[patkica]

ZA vrijeem trudova nisam, bila sam koncentrirana na disanje, i uzasno sam si utuvila u glavu to dahtanje, jer da sam i mrvicu pocela vikat sa strane, ode mi disanje k vragu... tako da nisam ni stigla misliti na to. Tek negdje pred kraj sam glasno u izdisaju govorila Ja ne mogu vise, to je bilo vec u fazi da kad me doc pogledao, isli smo na izgon, jer je bio spreman. A u samom izgonu isto nisam, jer mi se cini da kad sam pocela tiskati da vise nisam ni disala, mislila sam da ako sad pocnem disati i vikati da cu morati sve iz pocetka. <
>Nije mi falilo, i meni se cini da sam time stedila energiju tj. usmjeravala ju na potrebniju stranu, ali koliko god mi je to vikanje prije zvucalo sablasno, mislim da sam osjetila potrebu ili korist, ne bi me nikakav obzir sprijecio. To nema nikakve veze sa kucnim odgojem ili slicno, i ne mora nuzno biti vezano uz nesto RUZNO, vikanje moze biti i pozitivan nacin korisstenja energije, a u tom trenutku mislim da je bitnije da tebi bude bolje, a ne sto ce neki slucajni prolaznik kraj radjaone misliti o tvom odgoju. <b><i>moja mama najbolje kuha</i></b><i></i>

[MirelaG]

Šutila kao zalivena Svi su me pohvalili kad sam do
a i tiha. Vidi se da me inače ne poznaju Pred sam kraj mi je došao doktor i pitao da zakaj se ne derem da dijete ide van. A otkud sam ja to mogla znati? Kao, da trebam galamiti a ne šutiti i da će se onda svi sjatiti oko mene. Bez veze.<
>Na ženu u boksu do mene su se derali da ne vrišti nego da tiska i da kako je rodila četvero djece do sada kad ne zna tiskati ... Jedna druga se pak cijelo vrijeme izderavala na babicu Maju, a kad je sve bilo gotovo joj se još sat vremena ispričavala <
>Svaka ima svoje veselje i najbolje se za time povoditi. Ako ti se dere - deri se.<
> <i></i>

[Daniela32]

U Splitu se odjel Konzervativne ginekologije (Konzerva) nalazi odmah pored rađaonica, i tako sam u mojim mnogo
ojnim boravcima u bolnici mogla čuti otprilike što se događa. Zaključila sam da žene većinom vrište prilikom izgona, jer se odmah nakon vriske začuje bebin plač. Nikad mi to nije bilo sablasno ili strašno. Uvijek sam sebi priželjkivala dan kada ću RADOSNO vrištati, umjesto tihog stenjanja poslije
ojnih operacija i ostalih bolnih procedura koje se tiču neplodnosti. Vrištanje mi je skroz ok, i ja sam razmišljala o tenisačima (nije samo Monika u igri, i neki muški tenisači viču), i smatrala sam, da ako se oni ne srame svog vikanja dok "se igraju", i dok ih gledaju milijuni ljudi preko TV-a, zašto bi se žena sramila ili suzdržavala u sred svog napornog posla? <b><i>What a wonderful World!</i></b><i></i>

[karmen]

nemam osobnih iskustava jer sam bila pod opcom an. ali sam zato cijeli dan na intenzivnoj imala prilike cuti vristanje iz radaonice. jos danas se toga do
o sjecam jer me je kod svakog povika, vriska nesto stegnulo. znala sam da je nekima na taj nacin lakse, ali to cuti bilo mi je nesto prestrasno. i nisam znala je li gore njima u tim trenucima ili meni koja zbog bolova od carskog nepomicno lezim nakon poroda <i></i>

[LidijaKo]

Moji zadnji trudovi bili su ful bolni i dugotrajni, mislila sam da tu bol necu izdrzati kad su mi rekli da probam tiskati, a bol je nestala i tako sve do kraja, kad bi trud krenuo ja bi tiskala, a boli nije bilo. Zbilja nisam imala nikakvu potrebu za vristanjem, vec za disanjem.<
><
>Ali zato koji sat ranije dok su mi istiskivali plodnu vodu, to je bilo nesto prestrasno, vristala sam 3-4 puta iz petnih zila, uopce ne znam sto su to radili, kod kuce mi je pukao vodenjak i iscurilo nesto malo vode, pa su mi oni istiskivali ostatak, to necu zaboraviti. <i></i>

[Aleksandra34]

koja koincidencija, neki dan me je Ivana pitala jesam li vrištala kad sam rađala nju i Ines ( a pitala me zato kaj na filmovima žena uvijek vrišti dok rađa i vidljivo je "odahnula" kad sam joj rekla da ja nisam).<
>Trudila sam se prodisati trud i u sebi sam
ojala koliko dugo traje. Istina kad sam rađala Ivanu koji put sam od boli nogom lupala po stolu, a s Ines sam se od Du
ave do Petrove molila da ne rodim u autu i jedva kontroliranim glasom proklinjala crveno na semaforu. <i></i>

[gogaK12001]

Nisam vriskala.Imala sam osjećaj da još za to nemam vremena nije stalo u ritam udisaja izdisaja te čekanja slijedeće jake kontrakcije.Žena u boksu do mene je vrištala i u jednom trenutku povikala kako ona više ne može neka je režu bilo gdje.Zazvučalo je grozno ali sam zaključila kako se ona nije posvetila disanju poput mene i kako joj je puno teže podnijeti bol jer mu se potpuno prepustila.A meni je čak i onaj pred sam izgon izgledao isti kao prethodni.Neznam na kraju što je bolje.Onako kako se bolje osječaš tako čini.Vrišti ako ti se vrišti premda mislim da je vrištanje za vrijeme trudova čisti gubitak energije -ne dočekaš koncentrirano i spremno fazu opuštanja. <i></i>

[suzy31]

Čitanje ovog topica mi je izvrsna psihička priprema za porod koji teba uslijediti za nešto više od mjesec dana. Hvala mamama na podijeljenom iskustvu, a ja ću čitati ovaj topic "over and over again"... <i></i>

[ivinamama]

Cure sve je to individualno, svaka od nas različito dožvljava i interpretira bol i tu ne bi smjelo biti zamjerki. Smatram da je bitno biti pripremljen i kooperirati sa babicama i doktorom i onda će biti sve ok. Ja sam bila tihoo cijelo vrijeme, ali onda kada je došao nagon za izgon, a još nisam smijela tiskati (kakva 2-3 truda) ja sam vikala "usrat ću se" (oprostite na izrazu ali to je činjenica) babica i frendica koja je bila samnom samo su se smijale i vikale nečeš, nečeš ..rodit ćeš, a muž je zabezeknuto stajao i nije znao što da radi. Ali srećom sve je to trajalo jako kratko. I tako da znate ako netko viče drugi put usrat ću se da ja to oped rađam. <i></i>

[Daniela32]

<b><i>What a wonderful World!</i></b><i></i>

[Jasena]

<i></i>

[ATrager]

Ha ha, bas sam se fino nasmijala, ali moram priznati da si do
o i rekla. Kaj se mene tice i ja sam cijelo vrijeme bila tiho, do nekih 15 minuta prije samo poroda, kada se je glavica pocela spustati skroz dole. Moram priznati da sam pocela tihim glasom, da bi pri kraju sve glasnije govorila NE MOGU VISE, KAD CE TAJ DOKTOR DOCI. A babica mi je uporno govorila, sve ce biti u redu, jos malo izdrzite, jos malo......Kada sam ugledala doktora, valjda sam od srece umuknula i porod je prosao vrlo
zo i nisam vise nikaj vikala. <i></i>

[Yamasaki Jelena]

Meni su na obuci rekli da bi mi na vristanje otisla dragocjena energija, pa je bolje da je usmjerim na disanje.<
>Kasnije se pokazalo da nista ne ide po planu i da nisam ja ta koja drzi stvar pod kontrolom vec priroda. Porod je trajao 36 sati i 44 minute, iako u knjizi pise 12-18 sati cega sam se puno puta bjesno sjetila, u pocetku je disanje sa suprugom pomoglo, no oni trudovi pred kraj, posljednjih par sati su bili van mojih ocekivanja, pa nista od disanja, masazi nije pomoglo, tada sam pri kraju svakog ispustila koji duzi bolni uzdah.<
>Tiskanje je proslo tiho sa 100% koncentracije na izgon,
zo i na moje cudjenje nimalo bolno, samo malo peckanje.<
>U isto vrijeme je prekoputa mene bila Koreanka koja je jako vristala u pomoc i tako 20 tak sati jer se nije sirila vise od 7 cm, na kraju je tako jadna izmucena zavrsila na carskom.<
>Najbolje je slusato tijelo, ako vrisak opusta i pomaze onda zasto ne, no ako dekoncentrira i umara onda si bolje sacuvati energiju. <i></i>

[Bernarda]

U bolnicu sam dosla otvorena 1 cm s puknutim vodenjakom. Imala sam slabe trudove i 12 sati sam se otvarala do 8-9 cm. Tijekom tog vremena sam bila tiha, tu i tamo sam stenjala i nastojala sam pravilno disati, hodati, opustati se - s loptom, u toploj vodi...<
>Na 8-9 cm su mi trudovi oslabili i morali su mi dati drip. Tada su poceli intenzivni i ucestali bolovi koje sam jedno vrijeme tiho podnosila, a onda sam se posljednjih sat vremena otvaranja derala. <
>Naime, babica je rekla da je to do
o jer kako otvaram usta pri deranju tako se automatski i dole otvaram - i mislim da je to istina - kao da sam bila opustenija za vrijeme bolova.<
>Kad su poceli trudovi za izgon, rekla je da se ne derem i da pokusam svu energiju usmjeriti na tiskanje. Tako sam tih posljednjih 40-ak minuta tu i tamo ispustila koji tiskajuci vrisak.<
>Na kraju je mali izasao u tisini. <
>Poslije se on derao... <i></i>

[maristella69]

Sunnymama,<
>kao buduća dvostruka majka, mogu ti samo do
onamjerno reći da nije do
o potezati oštre komentare na situacije koje iskustveno nisi proživjela. <
>Nemoj govoriti da se radi o nedostatku kućnog odgoja i ne
izi za druge, nemoj komentirati ono što ne znaš..<
>Kada sam prvi put rađala, toliko mi je bilo teško, bila sam posve sama u rađaoni, da sam jednom ili dvaput glasno kriknula, što je za mene predstavljalo olakšanje! Sestra (babica) je meni rođenoj Zagrepčanki rekla: "Što se derete k'o da ste sišli s planine?"<
>Pitala sam je da li je ikada rađala, na što je ona odgovorila niječno...<
>Da li je potreban komentar?!<
> <i>Edited by: maristella69 at: 1/16/02 9:16:14 am<
></i>

[helena]

Ha-ha-ha-ha!!! Da nedostatak kucnog odgoja i ne
iga za druge! Sunnymama imas odlican smisao za humor, a ako se nisi salila: ?!<
>Ja sam se na oba svoja poroda derala i oba su, hvala Bogu, prosla uspjesno i
zo (drugi porod 1h i 45min, cak se i dr. cudio
zini). Kao sto sam vec negdje napisala meni je deranje, koliko god to cudno zvucalo, pomoglo da se skoncentriram. Disanje koje sam naucila na predporodajnim tecajevima mi jednostavno nije odgovaralo. Cak mi je i babica rekla:" ako ti deranje pomaze, deri se". <i></i>

[patkica]

sat i 45??????<
>Ajme, cudim se da si i stigla vikat <
>Blagotise! <b><i>moja mama najbolje kuha</i></b><i></i>

[Štefica Cvek]

Kod mene je išlo isto
zo, a bila sam tiho kao ribica. Prije izgona sam malo jače jauknula i pritom sam pomislila kako bi možda bilo manje bolno da sam se derala cijelo vrijeme. Znam da te sestre ne gledaju baš blagonaklono ako vrištiš, ali one nisu na tvom mjestu. Zato, ako ti se dere- ti se deri!!! Ja sam u trudnoći puno vježbala disanje a govorili su mi da je to glupost i da trudovi toliko bole da ne stigneš ni misliti na disanje. A nije istina, meni je strašno pomoglo. Kao i masaža donjeg dijela leđa. Preporučam. <i></i>