Da li ste vristale na porodu

[Qwerty030]

ja vam tek budem javila kako je proslo <
><
>iako je za mene puno gore kukanje i zapomaganje od bilo kakvog vristanja (cula sam da ima i takvih slucajeva)<
><
>a konkretno u mom slucaju me vise strah plakanja i grcanja ali onog tihog tako da imam osjecaj da cu se u tim silnim trudovima i disanjima i tiskanjima i jos ako budem cmizdrila ugusiti <
> <i></i>

[maivak]

Uzasno su me nervirale zene koje su vristale u boksevma pored mene! Objasnite mi molim vas u cemu je lakse ako vristis!!! U cemu!!! Meni je puno lakse bilo ne vristati vec svoju bol pretrpjeti kako to bogzapoveda jerbo mislim da te vristanje moze samo dodatno iscrpiti .....<
><
>Ispravite me ako sam u krivu! Ali to je moje iskustvo! Iako sam dosta rano rodila bila sam hra
a i strpljiva! <i></i>

[Martina007]

Maivak , moram ti odgovoriti i svima ostalima.I trudoća i porod su posve individualna stvar.Nije sramota ni vrištata ni plakati ni moliti ni psovati.Sve je to normalno.Ja sam vrištala (bolje reći zapomagala)ali ne na porodu nego prije njega.Imala sam trudove 13 sati, zadnjih 8 sam bila i na dripu,otvorena 1 cm na kraju , rodila nakon svega pod hitno na carski.Ako to netko može izdržati bez zapomaganja i plakanja pa i vrištanja onda svaka čast.Ja nisam mogla.Bilo je to grozno iskustvo i poslije me bila sramota, ali sta se može.Ima i gorih stvari u životu.Nas 6 smo bile u predrađaoni i sve smo ili plakale, ili vikale ili vrištale.I mislim da jedna drugoj uopće nismo smetaleniti živcirale.Dapače. <i></i>

[ivanaCH]

Citam i razmisljam....To je tek predamnom, jos tjedan, dva, tri... Dokazano je da odnos prema boli ovisi o mnogim faktorima, prema tome glupo mi je uopce govoriti jel ok vristati ili nije...Pretpostavljam da vristis ak ti tako dodje i to je to. Ja u zivotu nisam imala bolnu menstruaciju i kako bih mogla dijeliti lekcije curama koje tada ne dolaze na posao. Nikad nisam vadila zub i kako zamjeriti onima koji se toga uzasno boje. Ako ne budem vristala necu biti ponosna na to, nego cu zahvaliti Bogu sto mi je pomogao, a ako budem vristala opet isto, jer se nisam puno puta susretala s fizickim bolom pa je moguce da cu odreagirati tako. Ja mrzim bol kad mi popravljaju zub i ponekad jauknem, jer je neugodno a i da dam do znanja striceku. Ali u tudjoj kozi nikad nisam bila pa necu ni pametovati drugima sto i kako da rade.<
>Nego, sad kad citam kako lijecnici i babice galame na gospodje kojima to ne ide do
o, tiskanje disanje ili sto vec...To me je u biti uplasilo. Mislila sam da u toj predstavi ne mogu za
ljati, a sad vidim da mogu. <i></i>

[maristella69]

Sretna sam što se više neću u životu susretati s porođajnom boli. Točka. <i></i>

[marinovamama]

Ja sam hipohondar. Uz to se užasavam bola bilo kakve vrste. Spremna sam zbog (nekadašnjih) menstrualnih grčeva izmaltretirati okolicu do nesvjesti, u stilu "Joj, što mi je teško, meni je najgore!". Upravo zbog toga sam vjerovala kako ću biti najgora rodilja u povjesti ST bolnice. No, ispalo je skroz drugačije. Nisam vrištala, nisam plakala (osim kad sam Zakonitog čula na telefon par minuta nakon što nam se sin rodio), samo sam, poput ivinemame, strahovala da se ne use..m po stolu, pa sam se svima redom unaprijed ispričavala. nekima i više puta! U predrađaoni, nakon poroda (ZAŠTO LI SE ZOVE "PRED"?), mi je supatnica iz susjednog boksa rekla da sam joj uljepšala porod, svaki put kad bi me čula da govorim "Oprostite mi ukoliko mi pobjegne!" - nasmijala bi se do suza. Vjerojatno je dežurna ekipa mislila da u jednom boksu ima Seronju i u drugom Hihotavu Luđakinju. No, nije nas bila
iga, ona je dobila curicu, a ja Keka! U proljeće idem, ako Bog da, opet u boks i ako mi se bude vrištalo - vrištat ću. Moje pravo, moje grlo, moj DOBAR glas. <i></i>

[vuva stari nick]

marinovamama, za Seronju. Kao da ponovo sebe slušam. <i></i>

[maivak]

Drage moje! Nisam mislila nista lose s tim vristanjem, nego mi jednostavno nije bilo jasno u cemu je kvaka!!?? <
>Meni je osobno bilo lakse ne vikati i imala sam relativno lagani porod za nekoga kome je to bilo prvo dijete (oko 01.00h sam otisla u predradjaonu jer mi je vodenjak pukao, i u 9.23 sam rodila Ivu, s time da sam prave trudove osjecala svega nekih 2-3h)!!!!<
>Tako da mi zaista nista nije bilo jasno... zapravo sam bila zbunjena, shrvana svojom boli, a nisam htjela vristati jer bih se osjecala joj jadnije (sama sebi) tako da sam bila dodatno iznervirala pa su me zato nervirale mame koje su vristale! <
><
>Jos jednom se duboko ispricavam svima tj. onima koje sam povrijedila!!!! <i></i>

[Martina007]

Mene nisi povrijedila.Očito imamo različita iskustva i mišljenja o ovoj temi i to nije ništa loše.Ti si napisala svoje, a ja svoje, a mislim da je i smisao ovog foruma da svatko kaže svoje mišljenje.Što se mene tiče , sve je OK <i></i>

[lareforzafiume]

MOJA JE PRIČA POMALO BIZARNA.JA NE DA NISAM VRIŠTALA,MOJ JE POROD BIO ČISTI BAL NA VODI.ŽIVJELA EPIDURALNA,ŠTO GOD TKO MISLIO O TOME.MENI OD PET UJUTRO KRENULA PLODNA VODA,A OD TRUDOVA NI ELEMENTARNA ČESTICA.STAVILI ME NA DRIP ,POČELA SE NAPOKON OTVARATI OKO TRI,NAKON HEKTOLITRA INTRAVENOZNO.OSTALO SE DOGODILO U<
> DESET MINUTA.BILA SAM POSLUŠNA ŠKOLARKA,KONCENTRIRANA NA ONO ŠTO MI JE GOVORIO LIJEČNIK(ŠTO SUMNJAM DA BI BILO MOGUĆE DA SU ME ISTOVREMENO "PRALI" POROĐAJNI BOLOVI).RAUL JE IMAO PUPČANU OKO VRATA I MORALI SMO BITI BRZI I PRECIZNI.I DA-REZALI SU ME,I DA-SVEJEDNO SAM JOŠ POPUCALA,NO MOJE SE DIJETE PORINULO U NOVI SVIJET BEZ MNOGO TLAKE,APGAR 10/10.BIZARNI DIO POČINJE KASNIJE,KADA SAM DOŠLA U BOLNIČKU SOBU:PRIČE MOJIH "SUSJEDA"ZVUČALE SU MI PRESTRAŠNO,NO ISTOVREMENO SAM SE OSJEĆALA KAO DA SAM NEŠTO VAŽNO PROPUSTILA AKO ME NIJE NIŠ BOLJELO.NARAVNO DA NISAM.OSIM TOGA BOL SAM VRLO TEMELJITO NADOKNADILA SLJEDEĆIH DVADESETAK DANA DOK JE ZARASTALO MOJIH MILION (ŠTO UNUTARNJIH ŠTO VANJSKIH) ŠAVOVA. <i></i>

[sanelasabic]

Nisam,jer nisam imala potrebu <i></i>

[tamara101]

Šutila sam cijelo vrijeme i kontrolirala disanje.BILA SAM FAKAT DISCIPLINIRANA!Babica me je više puta pohvalila,za razliku od ženske u boksu do mene koja je vikala satima i zavijala -tulila kao bijesan pas.Zadnjih nekoliko trudova sam se malo javila ,tek toliko da svratim pozornost na sebe(jer me niko nije duuuugoo došao pogledaTI)a i drip me razvalio.Sam izgon sam provrištala ali je bilo
zo gotovo.Ona žena kraj mene je rodila u teškim mukama jer nije imala snage potisnuti kako spada i bilo je grozno to slušati. <i></i>

[DarijaB]

Potpisujem post Martina007 <
>Darija sa malim andjelom duboko u srcu<i></i>

[Kris2]

Ja jesam kod tiskanja, a sad jel mi pomoglo ili nije nisam sigurna jer nisam mogla drukcije. A zasto jesam, vjerojatno zato sto sam radala dvije bebe, s nekim trudovima koji su bili jako dugi i bolni, a preslabi za tiskanje, pa bi nekako skoro svako to tiskanje zavrsavala nekakvim (ja bi rekla indijanskim krikom ). Steta sto muz to nije snimio, bio je tamo. Sto se tice vjerodostojnosti, da njega nije bilo tamo. ja bih rekla da skoro pa i nisam vikala. On tvrdi suprotno.<
>Vjerojatno da je to bilo samo par tiskanj ne bi vikala, a ovako to je trajalo strasno dugo, a nikako da rodim.<
>Da, a to da zene ne vicu bas i nije istina. Ja bila pet dana nakon poroda u sobi preko puta boksova i cijele sam dane i noci slusala kojekakve krikove i zapomaganja. Mislim da sam ja bila jos super (nisam zapomagala i tako to) <i></i>

[dy02]

Nisam vrištala za vrijeme trudova jer nisam mogla niti disat kak spada, niti slovo progovoriti, jer sam bila pod dripom jedino na kraju kod samog izgona sam si dala oduška, jer sam tiskala iz petnih žila i zvukovi su dolazili sami po sebi, to se nemože kontrolirati a i nije me bilo
iga. <i></i>

[fiona]

I ovdje je kao i inače u životu - individualno. Imala sam čak i po mojoj ocjeni vrlo lak porod. Došla sam u bolnicu kad mi je iscurila plodna voda (direktno iz restorana) skoro mjesec dana ranije od termina. Kad su stavili CTG doc je rekao da trudova nemam, neka me srede, a ja nek odspavam do jutra u rađaoni jer nema gužve. Muža us poslali doma jer neću ja prije 6-7 (to su mu rekli predamnom). E, trudove sam dobila poslije 1 (sve se događalo noću). U 2 sam cvilila i molila da mi na sekundu skinu CTG jer ću umrijet. Tad su sestra i babica shvatile da imam pun mjehur i preko katetera izvadile više od litre. Plakala sam ko kišna godina i cvilila jer sam mislila da će tako bit do jutra. Tražila sam bilo kakvu drogu da me malo mine jer trudovi nisu prestajali (UOPĆE). Koma. Ali u 2.30 je porod bio gotov, izgurala sam Mirtu u 2 trudu i iznenadila se i pitala "Kaj je gotovo?" <i></i>

[mama 30]

onih dva sata i 24 min disala sam sve u sesnaest, na pocetku izmedju trudova pricala s babicom i dr kad je bila tamo kako pahulje padaju a ja to jutro pjevala "pahuljice padajte meke i guste"; opominjala ih kako mogu zvrndljat bonbon po ustima dok mene "razgibava" vlazila si usta, vrat i prsa ma sve super bez glasa al kad sam morala istisnuti Mateicu bez truda ( ) to nisam bila ja (btw snimljeno) vec neka zivotinja koja se nalazi u meni cak nisam bila ni svjesna toga vec me dr malo lupnula po ustima i ondak sam zacepila i cula svoju mrvicu <
>i kad vidim da ima hvale da se i ja pohvalim, tatica je suznih ociju s vrata uprasio i dobila sam najdrazu pusicu i pohvalu a onda se pricalo o meni kao kako tako djetinjasta osoba (hm,hm) bila tako zrelo ozbiljna i jednom rjecju super (ah, ah) uzivale su u mom porodu <i>Edited by: mama 30  at: 2/8/03 2:14:26 pm<
></i>

[Buba]

Kod mene je sve bilo super, dok nismo dosli do epizotomije. Kad mi je dr napravio rez tu sam vrisnula i to je bilo to. Prije sam samo mumljala u sebi i koncentrirala se na disanje. Isto mi je doslo na vristanje kad su me sivali, ali kako je moje zlato bilo na meni (to zato i naprave!) nisam htjela i vristila sam u sebi. <i></i>

[bergamot]

Da, kod izgona. Gotovo sve cure s kojima sam pricala poslije poroda su imale puknuti (onako sexy) glas, tako da mislim da nisam bila usamljen slucaj. <i></i>

[Daphne]

ni na jednom porodu nisam vrištala jer su porodi bili tako lagani i
zi da se nisam ni sjetila da bi mogla malo vrisnut čisto onako da me se čuje (šala) <i></i>

[Brankica]

Meni je doktorica rekla da slobodno pustim glas da ce mi biti lakse. I jesam, bila sam glasna ali kad je poceo sam porodjaj nisam ni glasa pustila, da ne ispustim vazduh. Rodila iz drugog napona bez glasa, a na stolu bila preko 10 sati. <i></i>

[moj(a) djeca(k)]

Nisam vristala...ustvari nije bilo potrebe jer sam primila epiduralnu <i></i>

[natasha]

Iako sam bila u radjaoni 14 sati nisam ni glasa pustila. Tak sam se koncentrirala na disanje da se nisam ni sjetila vikati. A u stankama izmedju trudova sam se zezala sa dežurnim sestrama i doktorom. Tko zna kaj su si pomislili kasnije? Luka (08.09.2002.)<i></i>

[vesna22]

Nisam vrištala i tome se još sada čudim. Imam osjećaj da onaj apaurin što su mi dali da me je toliko dodatno umorio da nisam imala snage vrištat. <i></i>

[Tara05]

E ja jesam! Nisam doduše vrištala, ali sam ispuštala raznorazne čudne zvukove! Imala sam dugo duge i bolne trudove bez pauze! Koncentracija mi nije pomagala , ali stenjanje je! Baš me bilo
iga kaj bu si ko mislil! Ja sam to doživjela kao moj vlastiti boksački meč! Helena (24.02.2003.)<i></i>

[duoblemother]

ja sam rađala dva puta i mogu vam reći da su mi porodi bili različiti kao nebo i zemlja .Prvi put sam rađala na drip sa dvanaestsatnim jakim trudovima izadnja dva sata sam vristala .Netko je spomenuo kućni odgoj !? Ma u tim trenutcima mi je bilo svejedno tko me sluša ! I sam ginić mi je rekao da se slobodno derem jer samo ja znam kako mi je.Adrugi porod- čista pjesma .Nakon dva sata osrednjih trudova kad sam mislila da najgore tek počinje moj sin je već bio van . I bila sam tako poletna da sam mogla istrčati odmah maraton .Zato sam ja najbolji primjer da pravila ne postoje. Svaki porod je priča za sebe! inače ovo mi je prvi comment na ovim stranicama ,a već neko vrijeme vas pratim imogu reći da ste mi vrlo simpa <i></i>

[Dzelilina mama]

Nisam , mada mi ni dan danas nije jasno kako sam to uspjela izvesti(poznavajuci sebe) Dzelila, 29.11.2002<i></i>

[Qwerty030]

nisam vristala porod je prosao poprilicno
zo<
>ali sam pustila veeeeliki krik kad mi se mladi i neljubazni doktor<
>navalio na trbuh<
>mislim da mi je tad bilo najgore<
> <i></i>

[kruska]

Ne. Zaprav, pri jednom trudu (pred kraj) sam kao zastenjala pa mi je doc rekao neka pokusam i bez toga - i zbilja mi je bilo lakse. Puno mi je pomoglo sto sam svu energiju usmjerila na zadrzavanje daha i tiskanje. <i></i>

[Walterica]

ako je stenjanje vristanje onda da, ali to nije nista dok me nisu krenuli sivati, doslovce sam htjela pobjec sa kreveta <i></i>