Svaki dan i svaku vece smo mislili da bi danas mogao biti dan.
U ponedeljak 16.10 pocela sam imati redovite trudove svakih 5min i tokom dana su se pomalo pojacavali.
Do navecer kad samo jeli, pa se okupala, sve je opet prestalo.
Dobila bi trud svakih sat svemena, ili kad mu se dalo. Kazem ja muzu, a nebu to jos i tako smo isli spavati.
Kroz noc sam dobila pokoji do nekih 4.15. Nesto me probudilo, otisla na WC, vratila se, kad ono tri truda zaredom, ali nisu bila nesto jaka.
Tako da sam se ustala da vidim kako je to i dobila neki cudan neugodan trud.
Budim MM jos uvijek nesigurna dali je to stvarno to. Ja njemu mislim da je to to, on se dize, oblaci, a ja jos uvijek nesigurna dali je to to
jel je nekako cudno bilo, totalno drukcije u usporedbi sa prvim porodom.
Kad ono jos jedan, tak me u kicmi bolilo, da ja na pod. MM kaze, idemo, budi kcer da ju vodimo sogorici, zovemo bolnicu, da im javimo da stizemo.
Pitaju oni mene koliko su trudovi razdvojeni, ne znam, kad su poceli, sada, jos mi kazu da budu me morali pregledati i ako nisam dosta otvorena da me mozda vrate doma, ja da da.
MM javio sogorici da smo na putu, a ja, samo da zube operem, kad ono trud, mislim da nebum prala zube.
Kazem ja MM, mislim da necemo stici, a on, ajde idemo odma. Skupili sve, izasli iz zgrade, opet trud, ja na sve cetiri na podu, kicma rastura. Ja njemu, nebumo stigli.
On brzo unutra, otvara vrata, ja izmedu zgradinih vrata puzim dok mi trud ne prode, mala iza mene pocne jamrati, jer hoce unutra, a ne zna sta se desava.
Ajde uspjeli doci u stan, zovemo bonicu, da im javimo da ne dolazimo, oni zovu babicu da dode nama.
Kazem MM daj mi rucnik, malu smo poslali u sobu da se igra, opet mene trud, sada si mislim, bilo bi pametno da skinem hlace. Skinula sam na pola, pa mi je MM pomogao.
Ostalo je sve ko kroz maglu.
Izmedu pucanja vodenjaka, trudova, MM na telefonu sa bolnicom govore mi da ne tiskam dok babica ne dode, MM mi donosio vodu. Znam da je kcer jednom dosla i pitala dali moze sada uci, pa smo ju poslali nazad u sobu, ja se derem da mi treba plin, a kicma rastura.
Posto su mi rekli da ne tiskam nisam se smjestila na sve cetiri sto bi mi bilo lakse i mislim da bi se Adam jos i prije rodio, nego dam lezala na boku na podu, jer nisam htjela krevet zmazati
. Jos sam se bojala da nisam preglasna da susjede ne probudim.
Jednom prilikom sam skoro pocela plakati da nemogu ja to bez medicinske pomoci, pa si mislim, bas i nemas izbora.
Tako dosao trud, osjecaj da tiskam, kazu da ne tiskam, ja malo tiskam i kazem, beba nebu dugo cekala.
S drugim trudnom glavica je bila vani, MM ga je docekao sa rucnikom, pa smo cekali drugi trud za ostatak oko 5.24.
MM kaze imamo decka i kad sam pogledala on je stajao sa bebom u rukama, neznajuci sta da napravi u tom trenu, jer kaze da je malac bio sklizak, pa ga je bilo tesko zamotati. I tada je babica usla, prerezala pupcanu vrpcu, dok ga je MM drzao i tada je i druga babica dosla, pa hitna.
Hitnu su poslali nazad, je je sve bilo ok, MM je sjeo s njima, dok su babice oko mene i malog, zamotale malog, izvadili posteljicu i smjestili me u krevet i onda sam konacno posteno vidjela moju bebu
, pa su morali staviti dva-tri sava, sa cime bas i nisu bile ljubazne, ali sada je i to skoro zaraslo.
Jos uvijek ne mogu vjerovati da konacni imamo naseg bebaca, a jos manje da smo ga sami porodili i jos sa Louise u sobi do, skoro kao novi, jaci pocetak za nasu malu zajednicu.
[/img]
ali malo muškaraca se može pohvaliti nečim ovakvim! 
zimski slatkach
