Isidora

Postao/la **servuz** » 28 stu 2006, 15:11

--------------------------------------------------------------------------------

Drage moje,
od kako znam za forum Mame i bebe,mastam o tome da napisem pricu na ovom podforumu.
Evo to radim tacno dva meseca posle porodjaja.
Isidora je rodjena 23.09.06.
Jedan nas prijatelj je prvo pitao:"Znam da je Isidora najlepsa i najpametnija,sta je jos naj?.
Mi smo samo odgovorili:Ona je posebna.Posebna kao svako malo bice,sa svojim potrebama,zeljama,navikama,ritmom...

Ona se nama nije desila,ona je zeljena i cekana 3 godine.Unapred se znalo da ce biti Isidora.
Prosli smo mnogo strahova dok smo je cekali.
Na samom pocetku trudnoce bilo je dosta nervoze zbog prethodnih losih iskustava a onda pred sam porodjaj vladao je spokoj.
Secam se kako sam bila ushicena prativsi vesti kad je poceo porodjaj nase jesenje mame Teutonije.
Joj,bas mi je sve nekako bilo carobno i tako sam se posebno osecala.Teutonija se porodila dan pre mene.

Petak 22.09.06 dva dana pred termin,moja me je divna doktorka poslala u bolnicu jer su na ctg-u otkucaji malene poceli da se gube.
Stoga je ispalo da je porodjaj u neku ruku isplaniran.
Buduci da sam osoba koja voli biti spremna na sve i sve po malo unapred znati,spremala sam se u zavrsnici trudnoce na cinjenicu da porodjaj ne moze biti isplaniran.Ali bio je ipak isplaniran.

Prvo sto mi je u bolnici uradjeno jeste proba izazivanja trudova.Taj pokusaj je trebao pokazati moze li se na porodjaj jos cekati.
Materica je odreagovala tako da se videlo da cekanja nece biti.
Isidorini otkucaji srca su i tad u jednom periodu bili niski.

Porodja je krenuo 23.09.06 u 10h jer sam tad prvi put dobila gel.Gel je izazvao dramu jer su Isidorini otkucaji srca pali i na 50.Sledilo je brzo reagovanje medikamentima da se dete vrati u normalu.Od tada sam ja stalno lezala na levoj strani jer je ocigledno mojoj mrvici smetao polozaj na desnoj strani.Sala za carski rez je bila spremna ali se drama vise nije ponavljala.
Hvala Bogu.
Kad je sve opet postalo stabilno samo sam plakala.
Onda sam u 13h opet dobila gel.Oko 17,30h je pukao vodenjak a Isidora je rodjena 20,41h.
Lekari su mislili da ce trajati duze jer tako je obicno sa indukovanim porodjajem,ali kod nas je bilo dosta brzo.
Ma bilo bi i brze da ja nisam bila iscrpljena te sam tek posle nekih 25 trudova uspela roditi Doru.
Kazu da sam bila nestvarno bleda.
Tokom porodjaja mi je bilo tesko da pricam,smetalo mi je sto me stalno ispituju bi li ovako ili onako.Smetao mi je svaki dodir.
Babica i doktorka su bile spremne sve da urade da pomognu samo da kazem kako.
U neke sam prestala odgovarati na nemackom jeziku ( ja sam se porodila u Nordwest Krankenhaus u Frankfurtu) i samo sam kratko odgovarala a MM je prevodio.
Bez muza bi bilo pretesko.
On mi je bio vesalica na koju sam se kacila a svima pricamo kao anegdotu sa porodjaja kako umalo da stradaju njegove usi,jer su i one bile tacke na koje sam se hvatala.Da mi organizam nije bio iscrpljen od indukcije porod bi bio bez velike boli.
Trudovi me nisu mnogo boleli.
Kad je Isidorina glava izasla,telo je prosto izletelo.Ona je na rodjenju bila 3010g i 48cm,malo carobno stvorenje,plod ljubavi,paznje,zelja...kome je posveceno 3godine zivota da bi doslo na svet.Vredelo je za svaki njen osmeh,toplinu koju emituje..
Nakon porodjaja smo proveli neko vreme u prostoriji za porodjaj,koja je ustvari jedna vrlo prijatna soba..a onda su nas troje odveli u drugu sobu da budemo par sati sami i da uzivamo u nasoj sreci.
Bolnica je takva da je sve vrlo humano i sve podredjeno bebi i majci.Sve se uradi ama bas sve da se oseca prijatno i bezbedno.
Meni je porodjaj jedno jako lepo iskustvo kog se rado secam i koje bi svakom pozelela.
_________________