Danas smo išli na kontrolu kod pedi...povratio je u čekaoni sa temperaturom 37,3..pedica je rekla da moramo izvaditi krvnu sliku zbog šepanja jer postoji mogućnost da je streptokok negdje u tijelu i da ima žarište...
dobro izvadili smo krv i nalaz je sutra..A-njegov brat je dobro još malo kašlje ali u ponedjeljak ćeu šk. hdb jedan manje... tek sam pristavila ručak Domi je lego na trosjed ja mjerim temp. a ono 38..i onda stiže poruka od kćeri da je ona slomila prst na lijevoj ruci...dakle Došla iz škole i s njom na Rebro, tam smo bili tri sata da bi nam rekli da je jako udaren ali nije puko i da popije tbl protiv bolova. Dokica u DZ joj je dala udlagu i da imobiliziramo ruku..pa sam i to obavila..a Domi je u međuvremenu zakurio na 39,2 , i stvarno loše djeluje...nadam se da će to proči uskoro. Danas manje šepa ali i nije puno hodao. Skinuli smo ga iz papuča i obuli mu one čarape-papuče kaj imaju gumu na stopalu... Vidjet ćemo... I da nam nebi ostalo samo na tome porastao mu je madež na licu tak da ćemo i sa tim morati na pregled 
Idem sad pročitat kaj je pisala SWmama...hvala cure...tipkamo se
I
!
Dobili smo termin u 11 (zadnji im je u 12), a ja nju jedva uspavam i popodne i to samo ako je bila u vrtiću i nakon toga imala vježbe. Morat ćemo se dignuti u 4, najkasnije u 5 
.
Sad je u vrtiću, digle smo se u zoru, tetama sam dala upute da je dobro izmore i sad se mogu samo nadati.
Digle smo se u 4:30. Išla je u vrtić, im ala je vježbe, bila je pospana, ali ništa. Prvih pola sata je samo razgledavala sobu, onda se umirila, ali ništa. Onda je došla sestra da sad već mora snimiti drugo dijete i uvela nas u drugu sobu koja je isto bila prazna i zamračena i rekla je da čim zaspe dođemo u sobu za eeg, jer ima 2 aparata pa će je staviti na drugi. E sad, novu sobu opet treba doro razgledati, vrtila se ko zvrk. Konačno se umirila i nakon sat i po na mojim rukama 
. Obje cure mi mrze spavanje iz dna duše. A ja tako volim spavati! 
Dobro, ali kako ???? Ruke me još bole, imam upalu mišića, a ona još nije niti preteška (11 kg). 
Baš mi je povremeno dosta svega i mogla bih kao prolupali branitelj s bombom ušetati u neku od bolnica ili ministarstvo zdrastva.
Uglavnom sad idemo samo na rebro i budni smo jer ono na goljaku je bilo takvo mucenje, jedva sam ju uspavala, a kad je napokon zaspala nakon 9 sati nespavanja i kada su je snimili, doktor ju je razmotao onako snenu i zbunjenu da ju pregleda. Katastofa...ali nije niti na rebru pjesma zadnji put smo provele 4 i pol sata u čekaoni,prema tome jedino preostaje 
