Da li ste vristale na porodu

[mamaladoled]

Dok nisu počeli oni pravi bolovi -znači oni nazovimo ih lakši ja sam govorila- više me ne boli, prolazi misleći da će od autosugestije biti lakše.A kad su nared došli pravi bolovi nisam imala vremena a bogami ni snage za vikanje.Dok sam bila u početku trudnoće u bolnici ,preko puta nas bilo je porodilište,to je bilo jezivo naročito noću ,bilo je kao u horor filmovima.Mislim nemam ništa protiv vrištanja -ko voli nek izvoli.Šala mala. <i></i>

[MARe]

Ubit ću ga!!! Neće mi se više približiti nikada! Doktore, uspavajte me nemogu više! - vrištala je žena u boksu do moga. <
>Doktor bi joj govorio da ne viče nego da stisne jače da troši energiju na sasvim drugu stranu, jer samo što nije rodila (po priči sam skužila da je glavica izašla, a nikako da izađe ostatak tjela) <
>Koma, čekala sam bilo kakve trudove jer mi je vodenjak puko, termin prošo a porod nikako da prođe. Dočekala sam sve trudnice koje su došle iza mene ali ih i otpratila i opet ostala zadnja. Pa takvi zvukovi iz susjednog boksa samo su me uznemirili i utjerali neki strah i nelagodu u mene. Sama nisam vrištala nekako nisam imala potrebe za tim, ali sam zato u trudovima povraćala, a kad je došo porod sva snaga je bila uperena na puš puš, i iza drugog puš puša sve je bilo gotovo... LOVRO (01.06.2001.): blago nama s mamama<
>BEBA (oko 25.04.2004.): blago nama s mamama - II dio<i></i>

[Berta]

uhuh, ponovno čitam ovaj topic, obzirom da me to ponovno čeka, pa sam skužila kako je pamćenje selektivno. Još sam jučer na jednom drugom topicu izjavila kako mi se čini da bi mogla doma bez problema sama roditi, ali sad sam se malo podsjetila Ipak nisam bez veze nakon poroda rekla "nikad više" Julian 24.07.2001.<
>u ocekivanju cure do 17.01.2004<i></i>

[jami]

zvucalo to lijepo ili ruzno ja si zbilja nisam mogla pomoci, vristala sam jer mi je bol bila tako katastrofalna (do tada nikad nisam, uvijek stisnem zube i trpim) da se nisam mogla kontrolirati, ne mogu reci da li mi je vristanje pomoglo ili nije jer o tome uopce nisam mogla razmisljati, jednostavno je to samo iz mene islo, nisam vristala citavo vrijeme nego zadnja 2-3 truda kad sam vec bila spremna za porod, a doktorica nije mogla vjerovati da sam od 3 prsta otvrila za pola sata skroz (dobila sam drip)pa mi je stalno govorila da ne smijem ni slucajno tiskati, a onda sam joj ja kroz vrisak rekla neeee moguuuuuuuu viseeeeeeee jednooooostaaaaaaaaavnoooo saaaaam orgaaaaaaaaaaniiiiizaaaaaaaaaam tiiiiiskaaaaaaaaa (i nisam samo vristala nego i plakala), onda je jedna viknula, pa dajte pogledajte mozda zena stvarno rada, doktorica pogleda i kaze "pa da, otvorena je skroz", e sad tiskajte i lunica izasla u sekundi <
> <
><
><i></i>

[lara72]

Jasmina <
>Nakon dvanaestsatnih trudova molila sam doktore da idemo na carski. Bila sam skroz otvorena, razmak trudova na minutu, nakon skakanja po lopti puna dva sata, nakon sto mi je nekoliko doktora skakalo po trbuhu, nakon najjaceg dripa moj bebac se nije htio spustiti u porodjajni kanal pa su se napokon dogovorili da ipak idem na carski, nitko sretniji od mene. Nisam vristala ali sam ispustala neke lagane uzdahe i pomalo stenjala mm-u koji je citavo vrijeme bio samnom. Mislim da je ovo bila granica do koje sam mogla izdrzati a da se to jos oduzilo vjerujem da bih vristala, plakala, molila... <
>FRAN 14. 8. 2003.<
> <i></i>

[promatracica]

Ja sam bila tiha jer sam samoj sebi obecala da necu vristati. A nisam ni mogla jer sam punih 5.5 sati koliko je trajao porod povracala i imala groznicu tako da su sve deke koje su imali na odjeljenju bile na meni. Sestre su se samo cudile. Ali kad je sve proslo vidjela sam da su mi ruke plave od ugriza. Nisam ni primjetila sta sam sebi uradila. AMINA 02.04.2003<i></i>

[viki]

- i ja bih potpisala Martinu007 JOSIP 31.7.2001.<i></i>

[Esperanza999]

Ja želim reći da sam se od srca nasmijala nekim pričama,stvarno ima odličnih komentara.Kako je super kad se sa smješkom sada prisjećamo svih tih porođajnih muka.<
>PS.Vrištala sam s oboje djece zadnjih 5 minuta ,ne zato što me bolilo nego uz tiskanje javio se i taj nagon i bilo mi je lakše <i></i>

[Irenna]

Nisam vrištala ali sam pred kraj kad je bilo najgore samo govorila JOJ JOJ JOJ. MM koji je bio samnom na porodu je to bilo jako smješno. Imala sam sreću da je sve
zo prošlo. <i></i>

[Mihaela]

Ja nisam ni vristala ni kukala sve do zadnjih 10 minuta kad su trudovi bili za redom i cak sam se cudila sto zene toliko vriste oko mene a onda su iz mene poceli izlaziti takvi zvukovi pa sam se i sebi cudila jer sam do tad mislila da nemrem to proizvesti.E moram vam reci da sam se cak i nasmijala i to ne samo ja nego cijela radaona.Preko puta mene u boksu je bila cura koja je radala na dripu i vjerojatno bila vec dugo tamo.Cijelo vrijeme je zazivala glasno doktore,doktore ili sestro,sestro a kad bi neko prolazio po hodniku cak se i prijetila da joj neko dode.I tako je na kraju i dosao jedan mladi dok. i rekao "pa sta je gospodo"a ona je vikala "beba ide van pomozite mi" onda je on valjda pogledao i samo odgovorio "gospodo moja ta beba je jos u Karlovcu"i izasao je van iz boksa a zena se derala za njim "ne idite,vracajte se,vadite ga van,vadite ga van"Poslije smo se sve u sobi stalno smijale tome. <
> <i></i>

[Blizanci]

Sa prvom bebom nisam pustila ni glasa, mada sam bila na indukciji, nisam se otvarala i sve je trajalo satima.<
>Na drugom, porodu, 9 godina kasnije, sam vrištala otkada sam ušla u rađaonu, pa dok nisam rodila. Vrisak je izlazio iz mene nekontrolirano, a bio je takvog intenziteta da nisam niti znala da tako nešto mogu proizvesti, obzirom da inače tiho pričam. U pauzama vrištanja sam povraćala. Sve to je trajalo 4 sata i ne ponovilo se više.<
>Trudovi su od početka bili svakih 2 minute, a ja potpuno zatvorena. Nakon pola sata, trudovi su bili svaku 1 minutu i to 100 stupnjeva po Richteru, a ja i dalje potpuno zatvorena. Ne trebam niti reći da sam nagon za tiskanje imala od početka trudova.<
>Kako sam rodila, pojma nemam, a za carski sam ih molila barem 100 puta. Da sam bila u pravu pokazalo se 2.5 mjeseca poslije kada su bebi otkrili oštećenje mozga uslijed nedostatka kisika, koje se desilo najvjerojatnije pri porodu. <
>Sada si mislim da sam trebala vriskati još i jače, jer bi me možda uzeli ozbiljno i danas bih imala zdravo dijete.<
><
> <i></i>

[dafy14]

Nisam vrištala ali sam pred kraj nešto kao jaukala. Na početku trudova sam
ojala dok je trajao trud, tako mi je bilo lakše, ali kad su trudovi postali jači nisam imala vremena za to. Malo me bilo i strah jer je beba bila na zadak i uporno su mi doktori i sestre govorili da je bitno da slušam sestru kad moram disati a kad tiskati da bi sve do
o prošlo. Pa sam sva bila skoncentrirana na to. IVA 14.10.2003.<i></i>

[ivanaCH]

Od trenutka kad sam usla u radjaonu pa do poroda proslo je dva i pol sata. Vristala sam uglavnom onda kad su mi
anili da tiskam a tijelo je samo tiskalo kako kaze jasmina, a i kad bi doktor i babica izlazili iz boksa, jer me je ta samoca u boksu uzasavala... Sta mogu kad sam kukavica.... Korina, 25.12.2002<i></i>

[suzica]

Vrištala nisam al da sam stenjala i jaukala to jesam. Vidjela sam ja da ako šutiš ignoriraju te pa sam se ugledala na susjedu koja je jaukala sve u 16 i svaki čas su je dolazili gledat. Bilo mi je lakše kad su i mene dolazili gledat. Jura,17.02.2003.www.babiesonline.com/babies/j/jura/<i></i>

[Rimaithor]

Ni a ni be. Uz iznimku ąto sam se izderala na muľa da zaąuti jer me malo pretjerano bodrio! <i></i>

[Ana28]

Ne,nisam vristala,jesam stenjala,i govorila stalno i moram tiskati jer cu se raspuknuti.A MM me cijelo vrijeme drzao za ruku.Sva sreca da mu je nisam slomila jer od njegove ruke zivimo!<
><
>Svakako preporucam da su muzevi uz vas,ako je to ikako moguce.Meni je moj zaista pomogao!Zato kazem da smo zajedno rodili nase sunceko. <
> <i></i>

[mama yaya]

disala i disala, i disala a sestra i doktor stalno pitala "pa jel boli sta", boli boli al ja junacina pa trpim" . Mislim da je super sto sam snagu cuvala i nisam trosila na vristanje jer se porod otegao. Sta bi bilo da sa vristala, lipsala bih na pola puta <i></i>

[DarijaB]

Vristala nisam mada sam uvik govorila da ce me sigurno cuti ne samo bolnica vec cili grad.<
><
>Ali sam AJMEKALA cilo vrime i dozivala Isusa Krista i Gospe sam cesto sitila onako u stilu: O gospe moja draga bas sam pobozna jelda <
><
>Na kraju sam utiho puvala ko sipa i onda se naaaaaaaaaaapoooooooookooooooooonnn ovaj moj mali i najsladji sroljo rodija <
><
><
><
><i></i>

[mamaiAM]

Quote:Na kraju sam utiho puvala ko sipa <
> tako vjerno predoceno, da te mogu zamislit na pajolu <i></i>

[MalaSirena]

Kako da ne, ali samo od trenutka kad su mi pojačali drip (dotle sam uzdisala i stenjala, uz prodisavanje... jaka sam ja, sve sam uspjela ) do poroda... baš na samom porodu nisam, ali dotle - bože sačuvaj (piše na 'priče s poroda') Tan, 03.09.2003.<
>4230 g, 53 cm<i>Edited by: MalaSirena at: 9/15/03 1:33 pm<
></i>

[Ida]

Za vrijeme trudova (koji su poceli sa razmakom od 3 minute i 85% jacine, i u
zo poceli sibati BEZ PAUZA, dakle ZESTOKI), nisam glasa pustila. Doslo mi je da stenjem al' mi bilo zao ostalih zena na "recepciji" da se ne prepadnu.<
><
>Medjutim, kad je dosao izgon, to me toliko BOLILO, da sam vristala da je sve odzvanjalo. I to mi je pomoglo jer sam tako kanalisala energiju. Svaki put kad se napnem pocnem pustati zvuk dok trud ne zavrsi. Rodila sam u par trudova.<
><
>Mislim da je bezpredmetno raspravljati je li vristanje do
o ili ne, jer zaista zavisi od osobe i situacije. Uvijek se sjetim Monike Seles kad igra tenis, pri svakom udarcu vikne, to je njen nacin kanalisanja energije.<
>Imala sam doktoricu koja te zvukove smatra sasvim normalnim i podsticala me da radim ono sto MENI prija. I puno joj hvala na tome. Esma,8 fe
uar 2003<
>Bebica, 21 avgust 2004<i></i>

[Dora]

žene moje da vam ja ispričam svoje događaje sa poroda samo bojim se da nakon toga one koje trebaju roditi neće htijeti u rađaonu .<
>Pa eto rađala sam samo 18 sati s time da sam svih 18 bila na takvom dripu da sam u roku 10 sati završila na kisiku,infuziji i ostalome a da se nisam otvorila ni cm.<
>Možeš si misliti kakpo sam izgledala kad sam prijetila da ču se baciti sa trečeg kata a da stvar bude gora pogled iz rađaone drito na sobu sa bebama.<
>No do
o nakon 10 sati sa svim mogučim cijevčicama dolazi okupator i kaže ne tiskati ubiti čete dijete na to ču ja njemu ja ču ubiti prije vas jer ja ovo više nemogu.<
>Nakon dolaska druge smijene dolazi dr. i kaže oprostite došlo je do zabune (imala svoje trudove svaku min kad mi je dan drip) niste trebali dobiti drip pa sad čemo da vam pomognemo malo dati epiduralnu HVALA BOGU pomislih kad ono ponovo pikanje.<
>No da vas ne ubijem u pojam u 13.10 rodio se mali Fran 3000g 49 cm sav nagužvan od preteškog poroda.eto ljudi nisam htijela u detalje jer su prestrašni ali zaključak je PATILI STE ZBOG GREŠKE <
>No sada nakon dvije godine ja ponovo trudna točnije 3 mjeseca i pitam se zar moram ponovo jel nebi netko umijesto mene MOLIM VAS i to kažem doktoru a on će budem ja gospođo nema problema <
>Pusa svima i budite jake kasnije ionako više ne raztmišljate o tome <i></i>

[mamaiAM]

Nije bas ovamo za stavit, al me podsjetilo.<
>Jednom davno, ko srednjoskolka, isla sam posjetit tetu u bolnicu. Usvercala sam se ujutro, prije redovitih posjeta, dok jos ambulante rade. Pricamo mi, a svako malo cuo se krik. Dugi vrisak, pa jecaji. Prvo me zapanjilo, pa prestrasilo. Usudila sam se upitat tetu - a jel to iz rodilista? <
>Teta se nasmijala, a i SVE zene u sobi su prasnule u smijeh. Ma nije zlato, ne vicu zene tako ko da umiru. To su ti duso muski sa ambulante urologije, kad im za neki pregled uvode kateter kroz penis u mjehur.<
><
>Reklo bi se da ni muski bas ne izdrze muski kad zagusti. <i>Edited by: mamaiAM  at: 3/7/04 22:51<
></i>

[Maslacak]

Nisam vristala- jednostavno nisam takav tip.<
>A porod mi je bio lagan i
z. Sat i 45 minuta- bez epiziotomije i bez epiduralne, ali uz drip. Julian<
><i></i>

[Diamanda]

Aha ...al ne zato jer me boljelo nego zato jer mi nije bilo normalno da nitko na dolazi vidjeti kaj se to s menom dogadja (a ja na dripu i vec luda od boli) a cula sam zene oko mene da urlicu pa sam mislila da nema zgoreg nego i da ja malo zavicem ne bi li se netko sjetio da i ja tu negdje radjam...i zbilja odma je dosao neki lijep doktor (zbilja zgodan,crn,visok,taj me poslije sivao) i rekao mi -sad cemo mi Hajdi do tebe (imala sam repice+plava kosa)-i tad mi je pao kamen sa srca-juhu! napokon cu roditi... ARIAN 30.09.2001.<i></i>

[ingas]

Nisam bas vristala (ali su na mene vikali jer sam se izgubila i zaboravila disati, ), ali jesam jaukala i govorila"ja bi tiskala, ne mogu vjerovati ostavili su me samu, ja bi rodila" isl. a oko tebe nikoga da cuje, a kamoli porodi! <
><
><
><i></i>

[Azra SA]

Ja sam kao prosla skolicu za disi-ne disi, ali sam nakon 6 sati trudova zaboravila sve i kazu da sam jaukala toliko da je MM cuo u hodniku a nakon 14 sati kad je nastupio porod* otvaram se ko puz* sam se svega prisjetila i glasa nisam pustila <i></i>

[TmamaKiN2]

nisam uopce ni pisnula cijelo vrijeme, samo sam puhala i disala, al zadnjih 2-3 truda sam onako cvileci prozborila da ja to nemogu <i></i>

[Hajdi]

Nisam ni jaukala ni stenjala ni ništa, malo sam puhala i disala, jedino pri izgonu glavice vrisnula sam da me peče, bio je baš onaj osjećaj koji opisuju kao "ring of fire". Iz susjednih soba čula sam samo rodilje koje su eventualno jauknule prilikom zadnje faze poroda, a za trudove nijedna nije vikala. Nina (7.7.1999)<
>Lucija (21.6.2001)<
>Jakob (4.8.2005)<
><i></i>

[Alfa Female]

<
> Ja sam vrisnula, ili bolje receno uuuurliknulaaaa, kada mi je ono bezosjećajno stvorenje koje se naziva doktorom radilo amnioskopiju za vrijeme truda i to odmah nakon što mi je, također za vrijeme truda grubo širio cerviks<
><
>FILIP 15.05.05. <i></i>