Tate na porodu 2. dio

[Duda24]

Moje iskustvo s poroda.<
>Mackov Tata je bio uz mene od ulaska u boks do izvozenja u preradaonu. Dok sam bila trudna nismo se ni dogovarali, niti isli na vjezbe ( jer sam bila 5 mjeseci na strogom mirovanju sto doma sto u Bolnici), A kad je pocelo...ponio se kao da ima doktorat iz porodaja ( a ne informaticar). Disao je uz mene, trpio moje stezanje ruku, i na kraju me doslovno on porodio jer sam se potpuno izgubila u vrtlogu bola pa sam slusala samo sta mi on govori ( kakvi ginici, babice...) Mislim , uvjerena sam da bi se porod puno gore odvijao da on nije bio(cak mislim da bi nesto poslo krivo jer sam bila totalno iscrpljena od mirovanja i tlaka 170/120). Nas TATA je ponio 50% poroda i uvijek cu mu biti zahvalna. <i></i>

[Goga 19]

Moja "lošija" polovica bila je sa mnom nekih 8 dugih nocnih sati dok sam krepavala u boksu kad su i dežurni doktori malo dremnuli da se odmore. Puno mu hvala, jer da ga nije bilo stvarno ne znam kako bi. Ovako mi je bilo puno lakše jer sam se jako mucila. Na kraju je bio pocašcen rezanjem pupcane vrpce. Moja je mama bila skepticna glede buduceg tate u radaoni, ali nije me bilo
iga za njeno mišljenje. Naravno, od onda svima pricam kako MORAJU natjerati buduce oceve u radaonu. Moja najbolja frendica ima termin za neka dva tjedna. Isprva je rekla da nece muža sa sobom, ali cini mi se da je konacno pristala. Znate kako ono ide - voda dubi kamen kap po kap, vec je mjesecima nježno nagovaram na takvo što. Nadam se da ce joj biti lakše nego meni, ali tek kad ude u boks vidjet ce koliko znaci kad ti je netko blizak kraj tebe. Za doktore si ionako samo
oj... Koliko poroda su vec vidjeli.<
><
>Inace, ja sam posve nova na ovom forumu (bilo kojem forumu opcenito, pa se slabo snalazim. Kak se otvara nova tema? Jel zna netko kad je zadnji put updatirana stranica mameibebe.net jerbo nalazim neke vrlo stare stvari. toliko za prvi put. Bok! <i></i>

[Vedrana]

Do
o nam dosla medju nas ovisnike . I
avo za tatu! Ne znam ti ovo za stranicu, a novu temu otvoris tako da ides na vrh stranice, tamo pise New Topic i tamo kliknes. <i></i>

[Štefica Cvek]

[Sarina mama]

Moj muz je bio sa mnom, hra
io me,
isao mi celo, onda mi je pred kraj on drzao jednu nogu, a babica drugu (skoro sam je zabila u zid ), on je prerezao pupcanu vrpcu, plakao je i smijao se zajedno sa mnom...Ne znam sta jos reci...To je iskustvo koje nas je zblizilo i ja sam presretna da je on bio sa mnom.<
>A od njega nisam nikad cula niti jednu negativnu rijec sto se tice poroda i iduci put ce opet ici sa mnom.<
>Njegov komentar je bio :"Uf, pa nisam znao da to tako gadno boli. I skoro sve zene prodju kroz to. Pa zasto se vi onda zovete njezniji spol ?" <i></i>

[Vidim te]

Jesam li jedini tata koji je ovdje odogovorio ? No, nema veze.<
>Ja sam jako za Tate na porodu. I sam sam bio na porodu, barem na prvom djelu dalje me nisu pustili. Prosao sam onaj tecaj u Petrovoj (15 dana) i moram reci da mi je to bilo jako korisno. Od svih predavanja 2 su mozda bila malo dosadna i neinformativna ali ostatak mi se jako svidio. Mi smo prvi dio rodjenja naseg Doriana proveli u bolnici zbog komplikacija vezanih uz visoki tlak i kada je doslo vrijeme za porodjaj (barem su bile takve indikacije) odveli su nas u radjajonu. Tamo sam bio sa suprugom nekih 2-3 sata kada su odlucili da bi morali napraviti Carski (CTG poceo padati). Sto se mene tice ja sam samo mislio na njih dvoje, da sve prodje uredu i da sam tu s njima. Operacija je prosla vrlo rutinski cca 1h (najduzih sat vremena u mom zivotu). Doriana sam uspio vidjeti na sekundu dvije dok su ga uzurbano nosili na intenzivnu. Uz malo smjeska i koju rijec uspio sam se prosvercati na postoperativni odjel gdje su upravo suprugu budili iz anestezije. Zanimljivo je da se za svo to vrijeme provedeno dolje jedino sjeca te minute dok sam joj ja govorio i mazio. Sada znam da je njoj bilo lakse kad sam bio s njom ali vjerujte i meni je bilo lakse bas zato sto sam bio tamo u tom trenutku. Eto nadam se da nisam tipkao predugo.<
>Pozdrav svima na listi,<
>Kristijan <i></i>

[VIPmama]

avo za kristijana !!! <i></i>

[Nana1971]

Mi nikad nismo o tome ni razgovarali, nekako od samog pocetka smo obadvoje ZNALI da ce tata biti tu...Tata inace ima fobiju od doktora i bolnica, ali za ovaj slucaj nikad to nije spomenuo! Nikoga u bolnici nismo posebno obavjestavali, nitko se nije bunio niti
anio... Ja sam lezala na SD, dr. Kosa sam izmolila da me porodi kad sam stigla do 36 tjedna, on je samo rekao, "tata, u 6 ujutro pred radjaonu!" Nije doduse planirao da kad me skine s prepara da cu ja bas odmah pocet s poradjanjem Uglavnom, kad je tata stigao, ja sam vec bila u boksu, rodila sam za 2,5 h potpuno "prirodno" (bez lijekova, bez dripa) ne iz uvjerenja, vec mi nista nije trebalo - relativno lak porod. Kad je "postalo gusto" strasno mi je puno znacilo muzevo prisustvo, od toga da mi je netko mogao skinuti carape koje dotad nisam dala (zima, propuh, ja lezim i drijemam, a oni bi me bosu ostavili ), "komandirati" s disanjem kad sam pocela gubiti ritam, dati ruku za podrsku... <
>U jednom dijelu, ja se poroda i ne sjecam, totalno sam se izgubila i bila uvjerena da je samo babica bila samnom, jer nju sam slusala; a muz mi kaze - ne, nije bilo doktora, samo je cijela vizita pratila Nikino rodjenje... Eto, bez njega ne bih to ni znala. Zaboravili smo fotic spremiti za taj dan, ali trenutak kad su nam je dali nikad necemo zaboraviti. Ja sam rekla "kako je mala", a tata, blazeno, "kako je lijepa"... Svima koji su ga pitali za iskustvo rekao je da to ne smiju propustiti. To valjda dovoljno govori. <i>Edited by: Nana1971 at: 5/13/02 5:00:55 pm<
></i>

[Vedrana]

Jos jednom
avo za Kristijana i do
odosao nam! Nisi jedini tata, ima ih jos nekoliko, ali nam je svaki tata dragocjen . <i></i>

[irena2]

Kristijanu pohvale uz želje da svi budući očevi dobiju hra
osti da budu tamo gdje su nam jako potrebni, a poslje i sami taj trenutak proglase kao najljepši u svom životu! <i></i>

[Anita72]

Evo još jedan tata koji je bio na porodu. Zovem se Janko i upravo dolazim s poroda (Anitom72, Sv. Duh) i moram reći da je prisustvovanje porodu bilo lijepo iskustvo, te da mi nije ni najmanje žao što sam bio tamo. I Anita je rekla da sam joj pomogao i mislim da je to najvažnije u tim trenucima, tako da preporučam tatama da budu na porodu ako ne padaju u nesvjest od malo krvi i ako mame misle da bi im to imalo olakšalo porod. <i></i>

[Sarina mama]

Pozdrav super friskom tatici !!! <
> <i></i>

[irena2]

Bravo Janko, sretan si što to nisi propustio <i></i>

[daddyd]

Pozdrav svim tatama koji su bili i koji će biti na porodu!<
>Još jednom ću reći da je to super iskustvo i nema veze s onim pada li čovjek u nesvijest od pogleda na malo krvi ili ne. Kad si jednom u rađaoni sve je drugačije nego što je uobičajeno!<
><
>Jedna obavijest za sve one tate koji namjeravaju tek biti na svom ( ) prvom porodu:<
><
>Dijete kad se rodi nije ružičasto, nego LJUBIČASTO!<
><
>Na to me nitko nije pripremio i to je bio šok za mene. Prva misao mi je bila "Ajme, što nije u redu s njim?!!!" uz blagu dozu panike. Nekoliko puta sam pogledavao malo doktora malo babicu da vidim njihovu reakciju, no kako oni nisu pokazivali ni najmanju dozu za
inutosti i stvari su tekle svojim tijekom, primirio sam se i u sebi nadao da će uskoro i fran imati "lijepu ružičatu boju". Stvarno, što čovjeku u nekim trenucima prođe glavom... <i></i>

[ivana7997]

samo sam htjela reci da mi je kristijan familija i da bi taj po mnogočemu mogao biti primjer tatama<
>i po mnogočemu je zaslužan da je s dorianom sve na kraju do
o završilo<
><
>on traži pita, zahtijeva i ne odustaje, nekad i bezo
azan ali neš ga se riješit ako se tiče njegovog djeteta, ma i inače<
><
>već sam mu osobno rekla
avo, ali neka i ovako<
><
>
avo <i></i>

[Berta]

iskustva su stvarno različita, ali ja mogu reći da nemam pojma kako bi sve to izdržala da muž nije bio sa mnom. <
> Imali smo možda i malo sreće u svemu tome jer su me odmah po dolasku u bolnicu smjestili u boks pa je on mogao sa mnom i sva tri sata što sam bila tamo mi je pomagao, tješio, a malo i nasmijavao (mislim onoliko koliko vam je do smijeha u to vrijeme). izlazio je iz boksa samo dok me dr. pregledavao da vidi koliko daleko je porod odmakao. i iako zbog nedostatka vremena nije išao sa mnom na tečaj u klub trudnica, slušao je sve moje upute i odlično se snašao<
> a uz to kaže da mu je taj trenutak kad se julian rodio najljepši trenutak u životu (uspio ga je i slikati-ne ne mamu, samo sina)<
> <
> nakon poroda naš supertata svima koji su ga htjeli slušati rekao je kako bi svi muškarci na vjenčanju trebali potpisati da će prisustvovati porodu da vide kroz što to žena prolazi i da to nije baš tako jednostavno kako im se ponekad čini (znate one priče a kolike se žene rodile...) te da ih je malo koji bi do
ovoljno preuzeli dio boli na sebe<
> <
> Iako sam se malo pribojavala kako će sve to ispasti sada znam da, ako ću moći opet birati, nema šanse da bez njega idem roditi ni drugi put (ili treći...) <i></i>

[jadanica]

Mi smo se od pocetka trudnoce dogovarali da Tomo bude prisutan kad nas bebac dode na svijet i tako je i bilo. Kad je usao u radaonu i vidio me u trudovima s vlaznom gazicom na glavi(bilo mi je jako vruce pa sam se tako hladila) i kako dahcem skoro je odustao jer je valjda mislio da umirem od bolova, a uopce nije bilo tako strasno. No sa
ao se i sad je bogatiji za jedno predivno i neopisivo lijepo iskustvo. Cijeli zivit ce biti sretan zbog toga. Jako je sretan sto je imao priliku ugledati naseg Igora cim se rodio. <i></i>

[is]

Patkice, što si htjela reći tim da je Lidija rekla sve. Barem ti tvrdiš da znaš Joška, a i ja znam da ga znaš, pa valjda znaš da nije pušten na porod samo zato što je slavan. Na kraju krajeva, 12 dana ranije u istoj toj bolnici tvoj je muž bio s tobom na porodu. Kako je to onda moguće? Ne busaj se u prsa (koliko god velika tvoja bila) i budi fer. Ipak se sve na kraju sazna. <i></i>

[Štefica Cvek]

[patkica]

Bok IS. Ne busam se u prsa, zao mi je ako si stekla taj dojam. Citala sam sad opet sta sam pisalau ovom topiku, i ne vidim bas da sam se nesto busala. Ii da, bio je moj muz samnom, a cure koje su tada bile na forumu se sjecaju da je svaki dan bilo napeto jer se nije znalo sto ce biti, hoce li ga pustiti ili ne. Kuvacic je izjavio da se moze ici, a nije pustao oceve ( u to vrijeme). I samo zato sto je jedan par nekoliko dana prije digo frku s potvrdama o tecaju (na koje se Kuvacic pozivao, da se sa njima moze), pustio je tog oca, i samo zato sto sam ja radjala po noci, prakticki sama u radjaoni (bile su cijelu noc jos samo dvije rodilje), imala potvrdu i imala jakog doktora u Petrovoj kojeg su po noci zvali da radjam i pitali jel mogu pustit oca - pustili su ga. Par dana iza mog poroda opet je za
anjeno za oceve.... i znam dosta cura koje su suzze ispatile zbog toga, zato sam ja to napisala. Jel koliko se ja sjecam, on nije potvrde imao. Ne moras se ljutiti, jer nisam mislila nista lose o njemu pri tome. Fala bogu da je mogao uci unutra, ja bih voljela da svaki otac uvijek smije uci, al o tome sam vec prije pisala.... Meni je zalosno da to tako funkcionira kod nas, ali ne zbog Joska, nego zbog osoblja u bolnici koje radi takvu diskriminaciju.<
><
>btw. drago mi je vidjeti te ovdje, i nemam nista za skrivati, pa me nije strah sta se to dozna.... <b><i>moja mama najbolje kuha</i></b><i>Edited by: patkica  at: 8/25/02 1:16:50 pm<
></i>

[sonja]

Moj muz je rekao da bi htio biti samnom na porodu i prije nego smo napravili bebu! I bio je divan! Rodila sam na SD, osoblje je bilo super ali nista ne moze zamijeniti tatu na porodu. Mi smo se zajedno spremali za porod, ucili o dojenju, zajedno smo citali o stadijima poroda izmedju trudova , zajedno smo...<
>Tako smo sve zajedno radili da ja svima pricam da smo mi zajedno rodili Jelenu! <
> <i></i>

[moj(a) djeca(k)]

Cesto kazem da je veci ucinak bio prisustva MM na porodu nego epiduralne injekcije koja je btw bila odlicna!!! I
ahim, 02.03.2003. Jeddah<
><
><
><i></i>

[Marinica24]

Muz hoce biti na porodu i ja mislim da je to ok.Oni su malo zakinuti kaj se trudnoce tice (Osim kaj moraju podnositi nase musice) pa mislim da bi svakako trebali imati priliku prisustvovati porodu-radi sebe a i radi nas.<
>Ja sam iz Varazdina i od ove godine poceo je tecaj koji poducava buduce roditelje i dozvoljava ocevima da prisustvuju porodu.Mi smo krenuli na tecaj ali kasnije odustali jer ja nosim dvojceke i moram puno mirovati.<
>Ali hvala bogu da se nekome prosvijetlila pamet i da je dana sansa i ocevima.<
>Toliko od mene. <i></i>

[Matilda]

Vec dugo hocu napisati o MM na porodu jer mi je bas drago sto je bio sa mnom i sto se toliko trudio.<
>Od samih pocetaka trudnoce malo smo porazgovarali o porodu i pristao je na to da bude kraj mene dok radjam. Krenula sam na tecaj za trudnice i bio je jedini tata na tecaju. Vjezbao je s nama disanje, tiskanje i sve ostalo, isao je s nama u posjet rodilistu i sve je obavio kako treba. Mislim da treba imati hra
osti raditi cijeli dan, juriti doma s posla (iz Zagreba u Karlovac) i jos dahtati i tiskati sat vremena s jos 10 trudnica.<
>Od kad mi je pukao vodenjak, pokazao je smirenost i bez ikakve panike otisla sam u bolnicu. Kad su poceli trudovi, pustili su ga u boks. Bio je sav u zelenom (ogrtac, kapa, navlake za cipele), dobio je od sestre tupfer kojim mi je mocio usta, nismo puno pricali, ali me je za vrijeme trudova hra
io i drzao za ruku (bas kao u filmu! ).<
>Kad je poceo porod i pripremala sam se za tiskanje, upozorio me da sagnem glavu (
adom na prsa), cvrsto zazmirim i dok sam tiskala pomogao mi je drzati glavu. Cijelo vrijeme imala sam oci cvrsto zatvorene pa nisam ni vidjela sto se dogadja. Bila sam koncentrirana na trudove i tako uopce nisam osjetila da je beba vani. Muz me potapsao po ramenu i rekao mi da otvorim oci jer je gotovo (Sto? Gotovo? A ja bih jos!!! ). Tad sam cula Matildin plac, tata nas je slikao, drzao je Matildu u rukama i to su za njega nezaboravni trenuci. Cesto prepricavamo dozivljaje s poroda, a najljepse nam je kad smo ugledali nase dijete koje je lezalo ispod mene (jos smo bile vezane pupcanom) i gledalo u nas, svoje roditelje. Taj njezin pogled nam je ostao duboko u sjecanju.<
>Ostao je sa mnom do kraja. Gledao je i vadjenje posteljice i sivanje (tu mi je itekako pomogao jer mi je stalno govorio jos malo pa gotovo). Kad smo Matilda i ja otisle u sobu i tata je otisao kuci. <
>Sve je izdrzao. I krv, i mene, i trudove. Sto vise reci za tatu koji pada u nesvijest kad vadi krv. Bravo, tata!!! MATILDA (13.8.2002.)<i></i>

[Qwerty030]

tata nije bio na prvom porodu(iako mi je poslije priznao da mu je bilo zao)<
><
>ali eto vec dogovaramo sljedeci porod i njegovo obavezno prisustvo <
> <
>Jusuf 09.04.2003<
><
><
><i></i>

[MalaSirena]

Ja sam svojega MMa ispočetka morala nagovarati da bude sa mnom (maltene sam prijetila - kaj si mogu, šorali me hormoni ) i nakon što je čuo kojekakva gledišta i porazmislio i sagledao sam iz svih kuteva, odlučio je biti sa mnom i nije požalio ni sekunde, pričao je da mu je bilo fenomenalno (mada mu je bilo bed gledati mene kako me boli, a da mi ne može ništ vidljivo pomoći) i da nikad neće zaboraviti trenutak kada je vidio Tana <
><
>E, da ... MM je inače medicinski tehničar i radi u bolnici Tan, 03.09.2003.<
>4230 g, 53 cm<i></i>

[Oriana]

čekaj MS, sad si me totalka zbunila, pa zar nisi ti rodila u Petrovoj?????<
><
>Kad su MM-a pustili unutra?? Odmah ili tek kad je bebač krenuo van. Meni pričaju da u Petrovoj puste tatu tek za tu završnicu, a kad ti najviše treba podrška drže ga pred vratima rađaone. <
><
>Hoću podrobne informacije od tebe, gdje ste išli na tečaj, kolko ste ga platili, od kojeg momenta je MM ušao unutra. <
>Pleaseeee <
>Imaš vremena za odgovor, ali što prije to bolje <i></i>

[MalaSirena]

oRI, jesam rodila u Petrovoj i tamo sam išla na tečaj - 400 kn, ali mi na kraju nije žao. MM se prije opirao uopće ideji da bude sa mnom unutra, ali sam ja inzistirala i na kraju mu je bilo drago, bio je oduševljen i ganut i sretan i kajaznam... <
><
>Ja sam kriva što ga nisu pustili prije - sestra mi je svaki sat dolazila mjeriti tlak (jer mi je tlakomjer u bolnici kad sam došla to jutro pokazao 190/100 što mi je bilo jedva za povjerovati jer sam se do
o osjećala) i onda bi mi rekla da suprug još ne treba doći, da je još rano i tak svaki sat do negdje 18 kad su mi pojačali drip i rekli da može doći. Sad znam da ću za idući puta inzistirati da bude odmah sa mnom tamo ili da ga barem prije pozovu.. do
o, budući da cijelu noć nisam spavala, a od 13 h sam bila na stolu (rodila u 21.35) do
o mi je došlo ovo vrijeme kad sam bila sama da odrijemam između trudova.... Tan, 03.09.2003.<
>4230 g, 53 cm<i></i>

[Irenna]

MM je isto bio samnon na porodu i zbog toga sam bila jako sretna. <
>Nisam ga morala nagovarati sam je rekao da želi biti prisutan. Dodavao mi je vodu , masirao leđa, zabavljao me i nasmijavao i bez njega ne bih preživjela. <
><
>Malo sam se začudila nekim ženama kada sam rekla da će MM biti samnom na porodu, pa su se one čudile, kao ja ne bi dozvolila da me muž vidi takvu. A kakve smo mi to na porodu? Izmučene, jadne, znojne lude, raščupane,.....sve to, a i puno više, ali ako te osoba s kojom djeliš sve u životu ne može vidjeti takvu, a ko noda može. Kakva je to veza ako pred M uvijek moraš biti sređen i našminkan. <i></i>

[Stray Stray Cat]

u nizozemskoj je nezamislivo da partner nije prisutan na porodu. matsovi baka i djed su bili skupa kad seradjala njegova mama, znaci prije nekih 70 godina.<
><
>bili smo skupa na svim pretragama, od biopsije koriona pa do amniocenteze nezamislivo mi je otici na porod bez njega<
><
>normalniijemi je da meon cisti i pomaze nego nepoznata osoba, premda je rijec o medicinarima. pa i sad me svako vecer i masira, okrece, pomaze<
><
> <i></i>